U 10 opština pobedila Srpska lista

Iako je šef kancelarije za KiM Marko Đurić čestitao srpskim građanima na Kosmetu na visokom stepenu odgovornosti, izlaznost na vanrednim izborima za kosovski parlament bila je niska, manja nego na prošlogodišnjim lokalnim izborima. A naročito Srbi sa severa, koji su ovim izborima ušli u kosovski sistem, nisu pridali veliki značaj prisustvu srpskih poslanika u parlamentu u Prištini. Izuzetak je neobičan slučaj opštine Zubin Potok, gde je izašlo 36,14 odsto upisanih birača.

U državnom vrhu vlada uverenje da je, bez obzira na procenat izlaznosti, važno što su kosovski Srbi izašli na izbore i što će imati svoje legitimne predstavnike u parlamentu.

Za srpsku stranu ovi izbori su bili ispunjavanje Briselskog sporazuma i obavezan korak ka formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).

Premijer Aleksandar Vučić je konstatovao da je bilo važno da Srbi glasaju, a Đurić je objasnio i zašto: „Sada možemo da kažemo da na KiM imamo i jasniju i bolju situaciju kada je reč o budućnosti celokupnog političkog procesa i sigurniju perspektivu za stvaranje ZSO.” Premijer je rekao da je odziv bionizak ali neočekivano nizak i u albanskim sredinama i da su se „sedam dana pred izbore menjali pravila, što nigde na svetu nema...”

Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić očekuje da se sada ubrzanim tempom ostvari ono što je dogovoreno Briselskim sporazumom, prvenstveno formiranje ZSO. On je podsetio da je Priština kroz svaki oblik političkih, pa čak i nepolitičkih aktivnosti, pokušavala da, bez obzira što je dogovor iz Brisela statusno neutralan, proturi znakove statusnog obeležavanja svoje takozvane nezavisnosti.

Beograd očekuje da će srpski poslanici u kosovskom parlamentu imati značajnu ulogu u donošenju zakona važnih za pozicioniranje ZSO i da će, kako je naveo šef skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun, uspešno sprečavati donošenje zakona koji su protiv njihovog interesa, kao što je zakon o stvaranju takozvanih bezbednosnih snaga Kosova.

Prema još nezvaničnim podacima, u svih 10 opština sa većinskim srpskim stanovništvom pobedila je lista „Srpska” koju je podržavao zvanični Beograd.

Prema sadašnjem rasporedu snaga, a na osnovu podataka CIK-a, na teritoriji celog Kosova pobedila je Demokratska partija Kosova Hašima Tačija, dojučerašnjeg kosovskog premijera.

Na pitanje „Politike” da li će „Srpska” podržati u budućoj vladi Tačija, ukoliko on bude premijer, predsednik koalicije „Srpska” i narodni poslanik u Skupštini Srbije Aleksandar Jablanović kaže da će se konsultovati sa Vladom Republike Srbije, s kojom će biti u tesnoj saradnji i u svim drugim važnim pitanjima vezanim za Kosmet.

On smatra da je još rano da se govori o podršci „Srpske” bilo kom albanskom političkom lideru, jer do objave konačnih rezultata ima još mesec dana.

Šef vladine kancelarije za KiM najavio je da će u narednim danima biti otvoreni razgovori o spornim odlukama CIK-a vezanim za distribuciju mandata. Prema Jablanovićevom uverenju, „Srpska” će, ukoliko ostane pravilo o 10 zagarantovanih mesta (što je po važećem kosovskom zakonu) za srpsku zajednicu u kosovskoj skupštini, dobiti najmanje devet mandata, mada on tvrdi da će Priština morati da popusti pod pritiskom međunarodne zajednice i izvrši preraspodelu po Zakonu o opštim izborima, koji je CIK prekršio uoči samog izbornog procesa.

„Očekujemo da nam se vrate mandati i da na osnovu sadašnjeg rasporeda snaga mi u parlamentu imamo najmanje 16 poslaničkih mesta”, zaključio je Jablanović.

On kaže da je u nedelju na teritoriji Kosmeta izašlo oko 53.000 Srba, od kojih je 11.330 interno raseljenih, ali da CIK ne izlazi sa tim podatkom, jer još nisu obrađena biračka mesta u četiri opštine na severu i da nedostaje još 26.000 srpskih glasova.

Za objašnjenje niske izlaznosti, u Beogradu postoje dve teorije. Drecun je rekao novinarima u skupštini da je veoma niska izlaznost birača dokaz ogromnog nezadovoljstva građana načinom na koji je dosadašnja administracija u Prištini pronalazila odgovore na njihove svakodnevne životne probleme.

S druge strane, Slobodan Lalović,funkcioner DSS-a, vanparlamentarne stranke koja je pozivala na bojkot, smatra da niska izlaznost oko 24 odsto Srba koji su glasali predstavlja upozorenje beogradskim vlastima da promene politiku prema Kosmetu.

Šef poslaničke grupe opozicionog DS-a i bivši pregovarač sa Prištinom Borislav Stefanović smatra da je slaba izlaznost „zao drug srpskog interesa na KiM” i da ne može da sluti na ostvarivanje prava Srba na KiM i zaštitu njihovih interesa.

Srbi ujedinjeni južno i severno od Ibra oko „Srpske” liste, koja je imala 67 kandidata (iz devet opština, jer Zubin Potok nije delegirao kandidate), zabeležili su najveći procenat izlaznosti u Klokotu – 51,74 od ukupnog broja birača, potom u Partešu sa 49,19 odsto, Štrpcu – 48,74, Ranilugu – 45,88, Gračanici – 41,43 odsto i Novom Brdu – 35,26 odsto od ukupnog broja upisanih u birački spisak.

Kada je u pitanju sever Kosova, kako za „Politiku” navodi Jablanović, najveća izlaznost zabeležena je u Zubinom Potoku, od 36,14 odsto od ukupno više od 8.000 upisanih birača, potom sledi Leposavić sa 24,82 odsto, koji je na spisku imao 19.500 birača, Zvečan sa 23,24 odsto, gde je broj punoletnih građana koji su mogli da glasaju bio veći od 8.000, dok je najmanje zainteresovanih za kosovske parlamentarne izbore bilo u severnoj Kosovskoj Mitrovici. Tamo je na 33 biračka mesta, u sedam biračkih centara glasalo tek – 17,62 odsto biračkog tela, a upisano je više od 26.000 birača.

----------------------------------------------

Da jug barem malo liči na sever

Na severu Kosmeta, gde je generalno zabeležen najmanji odziv glasača, najveća izlaznost je konstatovana u Zubinom Potoku, opštini koja čak nije delegirala nijednog kandidata među 67 imena na listi „Srpska”. Stevan Vulović, gradonačelnik opštine Zubin Potok, za „Politiku” kaže da to nije nikakvo iznenađenje, jer su Srbi iz Ibarskog Kolašina poslušali Vladu Republike Srbije i premijera i odazvali se na izbore kako bi zajedno sa zvaničnim Beogradom radili na ostanku, ali i povratku Srba u pokrajinu. On navodi da je pre izbora predlagao da Srbi sa severa ne daju nijednog kandidata za kosovski parlament, već da svi budu sa juga i da se celo biračko telo sa severa animira kako bi pomoglo jugu. On misli da bi na taj način moglo da se osvoji 30 ciljanih mandata.

„Moja ideja koja nije naišla na razumevanje, bila je da pomognemo jugu da bar malo liče na nas”. Međutim, i pored obrta, i pored kampanje koju sam vodio nepuna 24 sata, uspeo sam da animiram žitelje Ibarskog Kolašina koji su u najvećem broju, što se tiče severa, bili na biralištima i time pokazali da veruju državnom vrhu”, kaže za „Politiku” Stevan Vulović.