Хитно сузбијање комараца у 38 општина

Од педесет поплављених општина, у тридесет осам број комараца је толики да захтева њихово хитно сузбијање. Одрасле комарце који су постали и ризични по живот откако преносе вирус „западног Нила”, требало би запрашивати из авиона на 140.000 хектара, као и на 50.000 хектара са земље. Ларве крилатих крвопија би се из ваздуха морале третирати на 5.000, а са земље на 10.000 хектара.

Таква комбинована акција би, према процени тима Владе Србије за јединствено спровођење активности сузбијања комараца, коштала око две стотине милиона динара. А то је само почетак борбе са комарцима ове сезоне. Пре свега, нема гаранција да ће та акција бити потпуно делотворна. Услови за размножавање комараца су савршени, па у Београду прво сузбијање у поплављеним деловима града није осетно смањило број комараца, што би се могло десити и у другим крајевима земље. Ако би комбинована акција у ових 38 општина успела у већој мери него у престоници, то ипак не би купило више од две недеље мира од летећих напасти. Након што то време прође, третман би се, ако би се задржали досадашњи природни услови који помажу множење комараца, вероватно морао поновити.

Зато је још неизвесно колико ће новца бити потребно да се најезда комараца с којом се сада суочавамо не би протегнула до краја лета. Забринутост се само повећала након што је Весна Пусић, хрватска министарка спољних и европских послова, изјавила да нема довољно препарата за планирано сузбијање комараца у координацији три поплављене државе, Хрватске, Србије и Босне и Херцеговине. Она је од Европске уније затражила помоћ како би се спречило ширење болести. Срећом, у Србији, уверавају у тиму за сузбијање комараца наше владе, који ради са колегама из Хрватске и БиХ, има довољно препарата и то свих врста – за третман и одраслих комарца и ларви, и са земље и из ваздуха.

– Половина општина које изискују хитан третман нису направиле локалне програме за борбу с комарцима, углавном због тога што број тих инсеката у њима није био велики или зато што нису имале довољно новца. С обзиром на хитност и опсег акције коју би требало предузети, и то у координацији са суседним државама, република ће на себе морати да преузме целокупан посао у свих 38 општина, по листи приоритета. Две стотине милиона динара је прилична свота за нашу финансијску ситуацију, тако да би и нама донација, какву је затражила госпођа Пусић, била добродошла. И без ње, ипак, спровешћемо све што је нужно како бисмо заштитили грађане – каже Милутин Ђорђевић, професор Факултета ветеринарске медицине у Београду и члан владиног тима за сузбијање комараца.

Ни Хрватску не би мучио недостатак препарата да није, након уласка у ЕУ, прихватила праксу да се комарци сузбијају искључиво са земље, а не и из ваздуха. Прилагођавајући се томе, практично је остала без довољно средстава за авионско запрашивање које је сада неопходно. Јер, поплављена подручја су превелика и умногоме неприступачна, не само због природне конфигурације тих терена, него и зато што су они делом још под водом.

– То што се у ЕУ не спроводе третмани из ваздуха није зато што су они штетни по људе. У најгорем случају, могу евентуално погодити неке друге организме у природи. Свакако да их је због тога потребно свести на што мању меру, као и да се морају примењивати само регистрована средства у препорученим дозама, при оптималним временским условима, како би се постигли максимални ефекти уз бригу о здрављу људи, животиња и животне средине. У Србији постоји много терена на којима су акције са земље неизводљиве, па још нисмо могли да размишљамо о одустајању од употребе авиона. Сада је то још мање реално, јер су се и нама поплаве догодиле у брдским и шумским подручјима, а комунални хаос који су оставиле за собом, велики је и у градским срединама – објашњава професор Ђорђевић.

----------------------------------------------

„Западни Нил” могућ и у речним комарцима

До сада је опасност од грознице „западног Нила” претила само од такозваног кућног комарца, једине врсте у Србији код које је нађен опаки вирус. Али, ове године су се драстично намножили и речни комарци код којих је у другим земљама такође установљен тај вирус. „Речним комарцима одговара веома кишна и влажна година, какву смо до сада имали, па је и њихова популација сада веома бројна. Она максималну бројност достиже у мају и јуну”, каже професор Милутин Ђорђевић.