Борбе у Славјанску – тест за Порошенка

Размена ватре између припадника украјинских оружаних снага и побуњеника на југоистоку Украјине, у Славјанску, и даље се води несмањеном жестином. Према дневним извештајима са терена, на удару топовских и минобацачких граната налази се све што би могло да се рачуна као мета – од болница, верских објеката, школа, железничке станице, до стамбених зграда.

Све је више погинулих и рањених и међу војницима и међу цивилима, а материјална штета већ се пење на милионе гривни пошто је у употреби све софистицираније и убојитије наоружање, са обе стране. Све је мање воде за пиће, а и напајање струјом је у прекиду.

Сукоби су и у граду Артјомовску (у Доњецкој области) и на граничном пункту код заселка Изварино у Луганској области.

Тешко је предвидети како у таквој ситуацији новоизабрани украјински председник Петар Порошенко мисли да до краја недеље обустави све војне операције као што је обећао приликом инаугурације у недељу.

„Сваки дан у којем Украјина плаћа толико високу цену потпуно је неприхватљив”, изјавио је тада Порошенко.

Међутим, како преносе украјински медији, Министарство одбране бивше совјетске републике није нимало оптимистички расположено. Како је изјавио Дмитриј Тимчук, координатор кијевске групе „Информативно противљење”, постоје две варијанте да Порошенково обећање ипак буде остварено.

„Прва варијанта је муњевита победа владиних снага и крај антитерористичке операције. Друга варијанта је обустава операција и предаја целокупног простора Донбаса”, о чему, наравно, нико у Кијеву „не сме ни да размишља”, закључује Тимчук.

Наравно, у целу причу и даље се уплиће Русија. Међутим, како је на дан прославе дана „Д” америчким и француским новинарима изјавио руски председник Владимир Путин, „прича је једно, а докази су сасвим друго”. Он је позвао новинаре да му пруже јасне доказе да се Русија меша у унутрашње ствари Украјине.

„Никаквих оружаних снага, никаквих руских инструктора на југоистоку Украјине нема и није их ни било. Русија нема намеру да анектира или дестабилизује југоисток Украјине. Тиме се никада нисмо бавили и не бавимо се ни сада”, био је одлучан Путин.

У међувремену, како је најављено у Москви, Истражни комитет Русије покренуће кривични поступак због недозвољеног притвора руских новинара Андреја Сушенкова и Антона Малишева у Украјини, најавио је портпарол комитета Владимир Маркин.

Руски комитет треба да донесе одлуку о отварању кривичног поступка о инциденту у који су била укључена два репортера руске телевизије Звезда и касније ће том случају бити присаједињен предмет о употреби забрањених супстанци и ратних метода, рекао је Маркин.

„Већ је евидентно да овде говоримо о отмици руских грађана, што значи велику повреду Женевске конвенције о заштити грађанских лица у време рата”, казао је Маркин, наводи Итар-Тас, а преноси Танјуг.

Руски репортери отишли су у Украјину да „покрију” инаугурацију новог украјинског председника Петра Порошенка и веза са њима је изгубљена у поподневним сатима 6. јуна, пошто су стигли до пункта у Доњецкој области где су их заробили припадници Украјинске националне гарде и оптужили их за надгледање контролног пункта.

Они су заробљени недалеко од Славјанска, пошто су им људи у црним униформама ставили маске, лисице и бацили их на колена да би их после тога негде одвели.

Јуче рано ујутро новинари су ослобођени и вратили су се у Русију преко граничног прелаза Некотејевка у региону Белгорода.  

Рат на југоистоку није једини велики проблем Украјине. Од почетка година национална валута – гривна – изгубила је трећину вредности. Банкрот државе избегнут је само захваљујући новчаној помоћи западних држава и, наравно, одлагањем плаћања дугова Русији.

Председник Порошенко, који је суграђанима обећао „нови живот”, суочава се са дубоко разједињеном земљом на граници катастрофе. Томе су свакако допринели и његови претходници, али и спољне околности, пре свега отимање ЕУ и Русије о прикључењу Украјине свом табору.

По многима, успех Порошенка ће зависити управо од налажења заједничког језика са руским председником Путином. Мада су обојица лидера изјавили да су склони мирном решавању сукоба на југоистоку земље као и рашчишћавању међусобних рачуна, то неће ићи нимало лако. Уосталом, о томе сведочи већ више од 200 изгинулих у сукобима украјинске војске и побуњеника из Доњецка и Луганска.