Рођен 4. јула

Замислите призор: летњи дан поодмаклог трећег века наше ере, негде ван Италије у провинцијама Римске империје, можда на путу за град као што је Сирмијум, јужно од Дунава, тамо где је сада Србија, и где се укршта сијасет путева – добрих римских путева од шљаке прекривене каменим плочама…
Поклоници завереничких теорија, наћи ће да није случајно што је у мноштву разматрања о сличности између америчке и судбине Римског царства, најновија књига на ту тему (Да ли смо ми Рим? Пад империје и судбина Америке, Калена Марфија) почела географски баш од Србије, као што се види у цитату на почетку овог текста.
Марфи разрађује сцену о императоровом путу у Сремску Митровицу , поредећи је са путешествијама садашњег америчког председника Џорџа Буша.

Дочекују га сељаци подстакнути да његовим службеницима дошапну шта се дешава и шта је сумњиво у крају…царска свита састоји се и од дегустатора хране коју ће накнадно јести император, али тек када се увери да његови претходници нису отровани …Данас кад Буш путује, у пратњу креће посебни авион са храном купљеном у америчким империјама самопослуживања, довољном да се припреми гозба за две хиљаде људи. Купци ових брда намирница су тајни агенти прерушени у обичне потрошаче…Модерни наследници римских тест дегустатора.

Пакс американа

Но, да ли америчку империју чека исти крај, какав је задесио Римско царство? Америчка публика мазохистички незасито гута сијасет књига писаних експертским пером реномираних историчара, социолога, антрополога, политиколога, филозофа, на ову тему.

"Тријумфалисти" не виде крај "процвату Америке" која под пуном империјалном одговорношћу спроводи глобални Пакс Американа, какав је био Пакс Романа у Риму, у прва два века наше ере. Тешкоће на том непрекидном цветању, Ирак, Авганистан, Иран, Либан, Северна Кореја, по њима су корисни изазов – неизбежна цена за глобално предводништво, а никако слепа улица или ћорсокак.

Чарлс Краутхамер, најтријумфалнији поклоник победничке теорије убеђен је да "Америка није обични грађанин света. Она је доминантна сила на свету, моћнија од било које у историји, још од Рима. Америка може да преобликује норме, промени ишчекивања и створи нове реалности". Ипак, по Марфију, главни непревазиђени међу тријумфалистима је сам председник  Џорџ Буш који верује да је трка у наоружању бесмислена, јер Америчка моћ ће заувек остати недостижна, кадра да погоди у сваком тренутку "сваки мрачан кутак света".

"Пропастичари" виде опасност у томе што је америчка империја сувише посвећена спољним територијама док као и Рим у последња два империјална века, трули изнутра. Историчар и коментатор Чалмерс Џонсон пише у недавно објављеној књизи да су се "Римске империјалне бољке нагомилавале стотинама година, а наше се испољавају брзином Федекса (Служба за брзометне поштанске услуге по Америци)." По историчару Полу Кенедију, разлог за најављену пропаст "америчког царства" је делимично у глобалним амбицијама "војног растезања", што превазилази домаћу платежну моћ. Још већа невоља је у томе што "империје уништавају слободе". Увек је тако било, и увек ће бити, тврди Кенеди. Извршној власти империје неопходна је тајновитост, надгледање и друштвена контрола, како наводе "катастрофичари", што доводи до урушавања републиканских институција.

Америка је једина држава саздана на Идеји, подсећа се данас поводом "Дана републике" 4. јула, у многим штивима и књигама темпираним да изађу баш за летњи празник, кад се изливи патриотизма у виду боја америчке заставе на свим картонским тањирима и пластичним помагалима за успешан "барбикју" на трави подразумевају. "Американизам" је четврта велика западна религија, пише Дејвид Гелернтер у истоименој књизи. Овај професор са Јејла, објашњава да је америчка јединственост у томе што је ова земља основана на принципима, док је већина других држава саздана од људи који деле исто порекло, етничку припадност.

Америчке основне поставке, процењује Ен Мари Слотер у књизи "Чување наших вредности у опасном свету" подстакле су културну еволуцију далеко изнад ропства и дивљаштва у гладијаторским аренама (Алузија на оне који пореде римско са америчким царством). Али Марфи види занимљиве паралеле између две империје: Усредсређеност на престоницу (Вашингтон и Рим), ослањање на војну силу, парохијални став према спољњем свету, проблеми са границама…

Слобода као ропство

Читава америчка историја прожета је ватреним дебатама о значењу вредности и принципа американизма и оне су увек подстицале напредак…резонује Ен Мари Слотер. У праскозорје Револуције, слобода је значила ропство за 20 одсто становништва (пре грађанског рата којим је укинуто ропство). Једнакост која је уписана у оснивачким документима о Америци, у једном раздобљу значила је сегрегацију у школама, док је демократија подразумевала да право гласа имају бели имућни мушкарци.

И док ватромети у дугиним бојама обасјавају америчко небо у част тих великих идеја, многи су химну почели да певају на "варварском шпанском језику". Посусталој Америци неопходна је извесна доза оптимизма.

Размишља се о улози земље у постбушовском свету. Највећа опасност не прети нам од варвара, свесни су писци многих нових књига о судбини Америке. Опасно је ако обезвредимо наше вредности и распродамо их у бесцење, обрачунавајући се са непријатељима. Или како је то у време хладног рата говорио некадашњи амерички амбасадор у СССР и Југославији Џорџ Кенан, поклоник теорије о "самосуздржавању" највећа несрећа која може да нас задеси била би да постанемо попут оних против којих се боримо. Да ли је американизам као идеја о једнаким шансама у постизању среће  на издисају или у процвату? Све зависи од тога из ког угла се гледа блистави четвртојулски ватромет.