Потрошачима много, млекарима мало

С првим септембарским даном, како су најавили највећи прерађивачи млека, у продавницама ће осванути нови ценовници ових производа. Литар такозваног дневног или пастеризованог млека поскупеће за око два динара у просеку тако да ће му цена уместо досадашња 44 динара за један литар бити 46 динара. Дуготрајно млеко пак поскупљује за динар у просеку и коштаће око 55 динара.
Прерађивачи млека објашњавају да ови производи поскупљују за исти проценат колико и сировина, а то је тих два динара у просеку. Највећи прерађивачи најавили су, иначе, од септембра поскупљење сировине за 12 до 15 одсто. Оволиким износом повећања произвођачи, међутим, нису нимало задовољни, па су тако и на недавном састанку са представницима млекара у Сомбору изразили своје незадовољство политиком откупа. Сточари су, иначе, у појединим случајевима тражили и повећање откупне цене за седам до осам динара по литру што је у неким случајевима повећање и за 50 одсто, а све то зато што је сточна храна, као последица суше, веома поскупела. Незадовољни због малог повећања откупне цене најављују да ће бити приморани да обуставе испоруке. Ради превазилажења овог проблема затражили су и да посредује Министарство пољопривреде.

Заменик директора Новосадске млекаре Братислав Бањанац, који је истовремено и председник групације за млекарство Заједнице за сточарство Србије, каже да ће њихови кооперанти после повећања откупне цене за два до 2,5 динара по литру добијати од 19, па и до 25 и 26 динара по литри откупљеног млека. Овим повећањем им се делимично надокнађује умањење износа државне премије од једног динара, а остатак су увећани трошкови производње. По Бањанчевим речима, тих 25 и 26 динара по литру није мала цена када се пореди с ценама у окружењу и у Европској унији. Познато је, каже, да постоје различите стимулације за квалитет, па се млеко прве класе стимулише са 15 одсто већом ценом, а оно екстракласе са чак 25 одсто већом ценом.

– И у случају млека откупну цену опредељује тржиште. Тачно је да је због суше поскупела сточна храна, међутим ми смо стимулисали наше кооперанте да под бенефицираним условима изграде системе за наводњавање, као и за све остало на фармама. Они не зависе директно од цене сточне хране на тржишту и сада су у бољој позицији од, на пример, ратара који немају говедарство, јер могу да слабије усеве силирају – каже Братислав Бањанац.

Сличног мишљења је и Јеремија Миловановић, директор сировинског сектора у "Имлеку", који каже да сви произвођачи млека, а они по правилу и производе храну на својим фармама, имају залихе до пролећа и да није тачно да их толико погађа тренутно поскупљење.

– Најављено повећање и откупне цене и наше произвођачке је резултат компромиса. Не може се свима изаћи у сусрет поготово уколико се узму у обзир и очекивања потрошача да млеко не поскупи и утицај тог поскупљења на инфлацију. Оптимално решење би било да се нађе начин да се смање цене инпута и да фармери имају стабилну цену сточне хране и зато ваља сачекати како ће се кретати цена кукуруза који је неко мерило – сматра Миловановић.