Лукашенко стиже 15 минута раније

Бићете мој посебан, најдражи гост у Минску, рекао је белоруски председник Александар Лукашенко опраштајући се од патријарха Иринеја. Заједно са шефом свог кабинета, новоизабраним епископом  аустријско-швајцарским Андрејем и ђаконом Александром Секулићем, секретаром патријаршијске канцеларије, патријарх је дуго махао многобројној државној делегацији Белорусије.

Сат раније, у двору београдске патријаршије, подигнута је узбуна јер је протокол Александра Григорјевича Лукашенка најавио да председник Белорусије у седиште српског патријарха стиже 15 минута раније.

Харизматични лидер, праћен многобројним припадницима своје тајне службе, изашао је из црног „аудија”. Председника Белорусије, који је под режимом санкција земаља ЕУ, током својих посета иностранству прате добро обучени агенти КГБ-а. Наиме, Лукашенко, који две деценије влада Белорусијом, обећао је две ствари: да никада неће дозволити приватизацију стратешки важних државних предузећа и да његова тајна полиција никада неће променити име, све док он влада. Али, кагебеовци и председник Лукашенко верују у Бога!

Шездесетогодишњи вођа белоруског народа, дипломирани економиста и историчар, који се са изазовима постсовјетског капитализма изборио постсоцијалистичким методама, користећи се, при томе, обилато кинеским искуствима, није био равнодушан док је у свечаном салону Патријаршије слушао наглашено пријатељске речи српског патријарха.

– Наша је велика радост и благодарност Господу што имамо прилику да дочекамо вас, председника белоруског народа и белоруске државе, нашег братског народа, уједињеног једном крвљу, једном вером и једном црквом, једном истином. Ми смо се увек осећали блиски том народу, као и белоруски народ према српском народу, како у прошлости тако у садашњости… То је радост целе наше цркве, јер имамо прилику да у овоме дому дочекамо председника Белорусије, човека којег је народ изабрао за свога вођу, за свога државника, човека који је близак цркви, чији је избор и улогу председника подржала и благословила Црква Белорусије са митрополитом Филаретом на челу, нашим драгим пријатељем. Ја сам срећан што у Вашем лику могу поздравити осведоченог пријатеља српскога народа, чије пријатељство и љубав су се показали у времену наше велике трагедије – када смо били бомбардовани... Ви сте имали храбрости и чврсту савест да кажете свету да је то чин против човека и против демократије. Ви сте нам том приликом прискочили у помоћ, као и сада у новим страдањима од поплава које су нас задесиле. Међу првим спасиоцима били су Белоруси, који су дошли да својом вештином и опремом помогну нашем народу пострадалом у поплавама. Прва велика помоћ која је уопште приспела са стране дошла је једним теретним авионом који је допремио врло велику и значајну помоћ за наш народ – казао је патријарх.

Потом је уручио Лукашенку високо одликовање СПЦ – Орден Светога Саве првог степена.

Лукашенко је пољубио орден. Није био равнодушан, нити је посету Патријаршији схватио протоколарном, док је изговарао:

– Ваша светости, нећу говорити о свом односу према цркви, јер вам је то добро познато. Ми православни људи учинићемо све како бисмо учврстили нашу веру и носиоце наше вере –православне хришћане. Захваљујем на овом највећем авансу, јер ме то подстиче да још више радим на уједињењу наших братских православних народа.Треба да будете уверени: никада нећемо изневерити вас и ваш народ. Колико смо у могућности, увек ћемо стајати раме уз раме са вама. Тако је било у време бомбардовања, тако је било после рата, тако је било за време елементарних непогода, тако ће бити и убудуће.Увек ћемо бити поред вас – казао је Лукашенко.

Потом су се духовни вођа Срба и световни вођа Белоруса издвојили на десетак минута, са својим најближим сарадницима. На фотографијама са сајта СПЦ, види се да су Лукашенко и патријарх послужени чашицом ракије.

Док су напуштали патријаршијски двор, почасни конзул Белорусије у Београду Драгомир Карић рекао је за „Политику” да је и он делимично учествовао у организацији званичне посете Лукашенка Београду. Али, само делимично, истакао је Карић, појашњавајући да је сусрет давно договорен између Томислава Николића и Александра Лукашенка. Међутим, било је видљиво да је Драгомир Карић веома близак са председником Белорусије. Све време је стајао тик уз њега. Породица Карић, иначе, има велике послове у Минску и Белорусији.

У Патријаршију овога пута Лукашенко није дошао са својим сином, плавокосим дечаком Николајем, кога одмиља зову Коља. Наиме, дечак често одлази у државне посете заједно са оцем, а прекјуче га је Лукашенко држао за руку, док је Коља у беж оделу, кошуљи и кравати, присуствовао полагању венца на гроб Незнаном јунаку на Авали. 

Мали Коља боравио је са оцем у у Ватикану, корачао је црвеним тепихом заједно са покојним венецуеланским лидером Чавесом, добио је на поклон златни пиштољ од Дмитрија Медведева…