Предизборна ћутња

После надмудривања и натезања у вези са састављањем нове владе Србије, странке владајућег блока, три месеца касније, налазе се на новом испиту. Уставни закон захтева да се председнички, локални и покрајински избори распишу најкасније до краја године, па се Демократска странка, Демократска странка Србије, Нова Србија и Г 17 плус својски труде да заузму што бољу позицију уочи ове важне трке.

Предлози и контрапредлози о томе када би требало да буду одржани који избори, о промени изборног система, кандидатима пљуште готово свакодневно, али се цео овај процес одвија далеко од очију јавности. Ниједна странка до сада није званично саопштила свој став о било ком питању у вези са предстојећим изборима. Од страначких портпарола се углавном може чути да су преговори у току, а више детаља стиже само из незваничних страначких извора.

Тако се сада може чути да је Демократска странка, која се до јуче залагала за истовремено одржавање председничких и локалних избора, ублажила свој став те да пристаје на њихово раздвајање. Тачније, да се прво одрже председнички, (до краја године), а кроз три месеца, (до краја марта) и локални. То је, кажу њихов сигнал да су спремни на компромис, али и знак да се не сакривају иза рејтинга Бориса Тадића.

ДСС се, незванично, противи спајању избора јер се процењује да би на истовременим изборима Борис Тадић, захваљујући личном рејтингу, повукао више гласова и за своју странку.

Програмски директор Цесида Марко Благојевић, каже за "Политику" да је питање одвојеног или истовременог одржавања председничких и локалних избора "пар екселанс" политичко питање.

"Често се у прилог истовременом одржавању ових избора наводи штедња као и чињеница да су људи више мотивисани да изађу на председничке него на локалне изборе те би њихово истовремено одржавање утицало позитивно на излазност. Из перспективе закона и правила свеједно је да ли ће бити заједно или одвојено. Ту пресуђују политички критеријуми", каже Благојевић.

Међутим, иако се буду лако договорили око термина председничких и локалних избора, више натезања би могло да буде око кандидата за функцију председника. Тадић је већ рекао да ће се кандидовати, Г17 плус да ће га подржати, али други партнери у владајућој коалицији се још нису изјаснили о томе.

Према неким изворима, ДСС би подржао Тадића, чак би активно учествовао у његовој кампањи, (тиме се актуелизује чувени шести принцип о подели одговорности који је ова странка предложила и у време договора о новој влади), али, наводно сада поставља услов да њихов човек буде градоначелник Београда. С друге стране, чини се да ни Велимир Илић не би имао ништа против да буде председнички кандидат народњачке коалиције па није немогуће да владина коалиција на председничке изборе изађе у две колоне или три колоне.

Уколико договора око заједничког председничког кандидата не буде, као могући адути ДСС-а на овим изборима помињу се и потпредседници странке Александар Поповић и Санда Рашковић-Ивић.

У ДС-у пак подсећају на свој нулти принцип по коме одговорност треба да се дели на свим нивоима, а не само у Београду, што практично значи да на локалном нивоу не би смеле да постоје коалиције са социјалистима и радикалима.

Договор није утаначен ни о томе да ли ће се на локалне изборе ићи по досадашњем пропорционалном систему што одговара ДСС-у и Г 17 или ће то бити промењено у закону па ће се гласати по већинском систему који је по вољи ДС-а. Већински изборни систем, кажу аналитичари, одговара већим и јачим странкама попут ДС-а и СРС-а док би мањим и средње јаким странкама било тешко да се изборе за одборничка места у општинама. Зато, како кажу извори из ДС-а, они настоје да своје коалиционе партнере у ДСС-у и Г 17 плус настоје да убеде да заједнички наступају на локалу јер би у том случају успели да освоје убедљиву већину у локалним парламентима.

Мало изненађење изазвао је потез Г 17 плус који је предложио да се повећа цензус за улазак у локалну скупштину са три на пет одсто како би у локалне парламенте ушле само оне странке које уживају озбиљну подршку међу грађанима. Неки су то одмах протумачили као њихову самоувереност у рејтинг који уживају у појединим општинама у Србији, али и жељу да из игре избаце мале странке и групе грађана.

Све је још отворено и када је реч о начину избора градоначелника и председника општина. Претпоставља се да ће они ипак бити бирани гласовима одборника, а не непосредно.

Ј. Ц.