Осмаци од сутра полажу малу матуру

Први корак на путу да постану средњошколци ђаци који су завршили осми разред основне школе начиниће сутра, када решавањем теста из српског језика започињу тродневно полагање завршног испита.

Они ће бити прва генерација која ће после дуго година поново на малој матури решавати непознате задатке, и то из српског или матерњег језика, у уторак из математике, а у среду чека их потпуна новина – комбиновани тест састављен од питања из историје, биологије, географије, физике и хемије.

На основу успеха од шестог до осмог разреда и награда са такмичења за ђаке осмог разреда, ученици могу да добију највише 60 бодова, тестови из српског језика и математике носе по 16 бодова, а комбиновани тест највише 8 поена.

Осмаци вероватно већ знају из искуства својих претходника да треба пажљиво да попуне листу жељених школа, да ниједно од двадесет места не оставе упражњено, да пажљиво уписују шифре средњих школа у листу јер ће их на основу њих, као и на основу школског успеха и броја освојених бодова на тестовима, распоређивати у средње школе.

Сигурно је да ће велика већина од око 67.000 осмака са нестрпљењем чекати 20. јун, када ће бити објављени прелиминарни резултати, док ће коначни бити истакнути шест дана касније.       

Непознати задаци и комбиновани тест нису једине новине овог уписа, али јесу две ствари које су највише забринуле родитеље, ђаке, али и наставнике. После катастрофалних поплава које су целу земљу увеле у ванредну ситуацију, од Министарства просвете, науке и технолошког развоја затражено је да се завршни испит не одржи.

То су од ресорног министра Срђана Вербића затражили из Форума београдских основних школа, док су ђаци из поплављених подручја, који су се састали са њим, предложили да се тестови не бодују. Око 16.000 родитеља петицијом је  затражило средње решење, да се не бодује комбиновани тест.

Министар Вербић поручио им је да је завршни испит део основног образовања и да не може бити укинут, али је ђацима из поплављених подручја понудио могућност да изаберу да ли ће завршни испит полагати у јуну или у августу.

Уосталом, да је усвојен захтев наставника, родитеља и ђака, нашли бисмо се пред озбиљном чињеницом да две године заредом нисмо у стању да организујемо завршни испит. Прошле године наш образовни систем доживео је озбиљан ударац када је због „проваљивања тестова” завршни испит био поништен.

Три комбинације теста из српског и математике које је радница „Службеног гласника“ изнела из штампарије да би, како је објаснила на суду, учинила услугу пријатељима, убрзо су се могле купити у престоничким школским двориштима.

Због тога је, на крају, одлучено да завршни испит буде поништен. Недуго по поништавању мале матуре, при реконструкцији владе, министар просвете Жарко Обрадовић остао је без ресора.

Ове године, зато, нагласак је и на безбедности, а просветне власти уверавају да ће завршни испит бити регуларан. Да би то осигурали, основане су две одвојене комисије, за завршни испит и за упис у средњу школу. Израда, штампа и дистрибуција биће организована на једном месту, у Заводу за вредновање квалитета, образовања и васпитања, а дистрибуција ка свим школама биће организована уз асистенцију Министарства унутрашњих послова.

Министар Вербић очекује да полагање мале матуре протекне без проблема, али не заборавља да опомене да ће завршни испит постати нормални, саставни део школовања када нам не буду требале полицијске марице да развозе тестове.

Пред одлазак на тест из српског језика не би било згорег да се родитељи и њихови мали матуранти подсете на поруке из ресорног министарства: завршни испит не би требало никога да плаши, места у средњим школама има довољно за све ученике.

Ако и ми можемо да дамо скромни допринос сузбијању треме, ево га кроз мало званичне статистике: школске 2012/2013. године 61 одсто осмака уписало је средњу школу коју су навели као прву жељу, а 87 одсто њих неку од прве три жеље.