„Плавооки соул” осваја Британију

„Свако од нас има нека своја смешна расположења”, певају чланови британске групе „Симпли ред” („Simply Red“). „Ја имам своја, цуро, и ти имаш своја. Само ми веруј као што ја верујем теби. Све док смо заједно, то не би требало да буде тешко”, закључују.

Реч је о композицији „Ако ме до сада ниси упознала”, коју су Мик Хакнел и другари ископали из богате архиве америчке музике коју је означавала само једна реч „соул”, или – „душа”.

„Све те ствари кроз које смо прошли, мораш да ме схватиш као што ја тебе схватам. Сада, драга, знам разлику између добра и зла и нећу ништа да учиним да разорим твој срећни дом”, наставља Хакнел изузетно сугестивно.

Када се „Ако ме до сада ниси упознала” појавила у верзији групе „Симпли ред” (1989), својом интерпретаторском аутентичношћу одмах је привукла пажњу и публике и стручне јавности. Та пажња крунисана је исте године наградом „Греми” у категорији „најбољих ритам и блуз композиција”.

У време највећег успона британског рокенрола започетог претходно, такозваном, рок инвазијом на САД, са америчке стране океана појавио се одговор. Био је то – соул. Музика црних извођача која није била ни џез, ни блуз, ни госпел, а опет, била је и једно и друго и треће, наравно, инструментално осавремењено, али и са неизбежним дахом рокенрола у себи.

Истини за вољу, соул музика појавила се у САД још касних педесетих година прошлог века. Као што рекосмо, била је то нека врста деривата између ритма и блуза, госпела и џеза, али прилагођена публици која је на музику углавном гледала као на забаву. Ово, наравно, не умањује квалитет и значај соула, једноставно, дошло је било време када ће се „чути глас срца” и када ће на игранкама момци и девојке коначно моћи чвршће да се стисну једно уз друго.

Али соул није донео само нову мелодију или ритам. За разлику од рокенрола којим су у то време владале мање, углавном гитарошке групе које су или наступале самостално или пратиле познате певаче, музичари су у соул поставу убацили „хамонд” оргуље, дувачку секцију, разноврсније удараљке, вишегласну вокалну пратњу и много, много емоција...

Не чуди стога што је и такозвана бела публика прихватила соул реширених руку. Светска врата отворила су се не само за већ етаблиране легенде попут Реја Чарлса, него и за нову генерацију: Џејмса Брауна, Отиса Рединга, Литла Ричарда, Вилсона Пикета, Ала Грина, Сема Кука... певачке групе попут „Фор топс”, „Сјупримс” и сличне. Подршку су имали у издавачким кућама „Мотаун”, „Атлантик”, „Стакс”, које су биле оријентисане углавном на музику црних извођача.

Према неким изворима, соул музика је у ствари продукт урбанизације и комерцијализације ритма и блуза из шездесетих. Сама фраза – соул – указује на музику у стилу госпела, али са секуларним текстовима. Како су певачи и аранжери почели да користе технику преузету из госпела и џеза и примењују је на, такозвану, афро-америчку популарну музику током шездесетих, соул музика је, у ствари, имала кровну улогу за комплетну популарну музику америчких црнаца.

Али соул је нашао изузетно погодно тло и међу британским музичарима. Многе групе окренуле су се овом правцу схвативши да је публици у једном тренутку било преко главе пуког „прангијања”, па макар долазило и од стране најчувенијих домаћих група.

У „бели соул” укључила су се нека од најјачих британских певачких имена попут Тома Џонса или Дасти Спрингфилд. Њима су се две деценије касније касније придружили Џорџ Мајкл, Шаде, Лајза Стенфилд... Сви поменути направили су од соула добар посао, без обзира на то што је и сама ова врста музике имала више праваца, како у САД тако и у Британији.

Средином шездесетих година прошлог века соул је захватио и наше крајеве и често се изводио на овдашњим игранкама. Предводници овога звука свакако су били група „Елипсе” и афрички певач Еди Декенг који је већ и самим својим изгледом давао неопходну ноту аутентичности наступима „Елипса”.

Композиција „Ако ме до сада ниси упознала” дело је Кенија Гембла и Лиона Хафа. Намењена је била женском вокалном трију „Лабел” који је предводила Пати Лабел, али, стицајем околности, први су је снимили „Харолд Мелвин и тужне ноте” („Harold Melvin & The Blue Notes“) којима је ово 1972. постао први хит, попевши их до трећег места на „ритам и блуз листама” најслушанијих.

„Симпли ред” су је снимили 1989. и постигли још већи успех. Доспели су на сам врх америчке топ-листе и на друго место у домовини.

„Ако ме до сада ниси упознала” је уврштена и у америчку „Листу композиција века”.

----------------------------------------------

Ако ме до сада ниси упознала

Ако ме до сада ниси упознала

Никада, никада ме нећеш знати

Све те ствари

Кроз које смо прошли

Мораш да ме схватиш

Као што ја тебе схватам

Сада драга знам разлику

Између добра и зла

И нећу ништа да учиним

Да разорим твој срећни дом

Немој толико да се узбуђујеш

Када се враћам кући

У ситније сате

Јер понашамо се детињасто

Када кренемо да се споримо и свађамо

Ако ме до сада ниси упознала

Никада, никада ме нећеш знати

Свако од нас има неке

Своја смешна расположења

Ја имам своја

Цуро и ти имаш своја

Само ми веруј као што ја верујем теби

Све док смо заједно

То не би требало да буде тешко

Једноставно, сабери се

Или ћемо морати да се растајемо

Шта вреди љубав

Ако не можемо да се погледамо у очи

Ако ме до сада ниси упознала

Никада, никада ме нећеш знати