„Plavooki soul” osvaja Britaniju

„Svako od nas ima neka svoja smešna raspoloženja”, pevaju članovi britanske grupe „Simpli red” („Simply Red“). „Ja imam svoja, curo, i ti imaš svoja. Samo mi veruj kao što ja verujem tebi. Sve dok smo zajedno, to ne bi trebalo da bude teško”, zaključuju.

Reč je o kompoziciji „Ako me do sada nisi upoznala”, koju su Mik Haknel i drugari iskopali iz bogate arhive američke muzike koju je označavala samo jedna reč „soul”, ili – „duša”.

„Sve te stvari kroz koje smo prošli, moraš da me shvatiš kao što ja tebe shvatam. Sada, draga, znam razliku između dobra i zla i neću ništa da učinim da razorim tvoj srećni dom”, nastavlja Haknel izuzetno sugestivno.

Kada se „Ako me do sada nisi upoznala” pojavila u verziji grupe „Simpli red” (1989), svojom interpretatorskom autentičnošću odmah je privukla pažnju i publike i stručne javnosti. Ta pažnja krunisana je iste godine nagradom „Gremi” u kategoriji „najboljih ritam i bluz kompozicija”.

U vreme najvećeg uspona britanskog rokenrola započetog prethodno, takozvanom, rok invazijom na SAD, sa američke strane okeana pojavio se odgovor. Bio je to – soul. Muzika crnih izvođača koja nije bila ni džez, ni bluz, ni gospel, a opet, bila je i jedno i drugo i treće, naravno, instrumentalno osavremenjeno, ali i sa neizbežnim dahom rokenrola u sebi.

Istini za volju, soul muzika pojavila se u SAD još kasnih pedesetih godina prošlog veka. Kao što rekosmo, bila je to neka vrsta derivata između ritma i bluza, gospela i džeza, ali prilagođena publici koja je na muziku uglavnom gledala kao na zabavu. Ovo, naravno, ne umanjuje kvalitet i značaj soula, jednostavno, došlo je bilo vreme kada će se „čuti glas srca” i kada će na igrankama momci i devojke konačno moći čvršće da se stisnu jedno uz drugo.

Ali soul nije doneo samo novu melodiju ili ritam. Za razliku od rokenrola kojim su u to vreme vladale manje, uglavnom gitaroške grupe koje su ili nastupale samostalno ili pratile poznate pevače, muzičari su u soul postavu ubacili „hamond” orgulje, duvačku sekciju, raznovrsnije udaraljke, višeglasnu vokalnu pratnju i mnogo, mnogo emocija...

Ne čudi stoga što je i takozvana bela publika prihvatila soul reširenih ruku. Svetska vrata otvorila su se ne samo za već etablirane legende poput Reja Čarlsa, nego i za novu generaciju: Džejmsa Brauna, Otisa Redinga, Litla Ričarda, Vilsona Piketa, Ala Grina, Sema Kuka... pevačke grupe poput „For tops”, „Sjuprims” i slične. Podršku su imali u izdavačkim kućama „Motaun”, „Atlantik”, „Staks”, koje su bile orijentisane uglavnom na muziku crnih izvođača.

Prema nekim izvorima, soul muzika je u stvari produkt urbanizacije i komercijalizacije ritma i bluza iz šezdesetih. Sama fraza – soul – ukazuje na muziku u stilu gospela, ali sa sekularnim tekstovima. Kako su pevači i aranžeri počeli da koriste tehniku preuzetu iz gospela i džeza i primenjuju je na, takozvanu, afro-američku popularnu muziku tokom šezdesetih, soul muzika je, u stvari, imala krovnu ulogu za kompletnu popularnu muziku američkih crnaca.

Ali soul je našao izuzetno pogodno tlo i među britanskim muzičarima. Mnoge grupe okrenule su se ovom pravcu shvativši da je publici u jednom trenutku bilo preko glave pukog „prangijanja”, pa makar dolazilo i od strane najčuvenijih domaćih grupa.

U „beli soul” uključila su se neka od najjačih britanskih pevačkih imena poput Toma Džonsa ili Dasti Springfild. Njima su se dve decenije kasnije kasnije pridružili Džordž Majkl, Šade, Lajza Stenfild... Svi pomenuti napravili su od soula dobar posao, bez obzira na to što je i sama ova vrsta muzike imala više pravaca, kako u SAD tako i u Britaniji.

Sredinom šezdesetih godina prošlog veka soul je zahvatio i naše krajeve i često se izvodio na ovdašnjim igrankama. Predvodnici ovoga zvuka svakako su bili grupa „Elipse” i afrički pevač Edi Dekeng koji je već i samim svojim izgledom davao neophodnu notu autentičnosti nastupima „Elipsa”.

Kompozicija „Ako me do sada nisi upoznala” delo je Kenija Gembla i Liona Hafa. Namenjena je bila ženskom vokalnom triju „Label” koji je predvodila Pati Label, ali, sticajem okolnosti, prvi su je snimili „Harold Melvin i tužne note” („Harold Melvin & The Blue Notes“) kojima je ovo 1972. postao prvi hit, popevši ih do trećeg mesta na „ritam i bluz listama” najslušanijih.

„Simpli red” su je snimili 1989. i postigli još veći uspeh. Dospeli su na sam vrh američke top-liste i na drugo mesto u domovini.

„Ako me do sada nisi upoznala” je uvrštena i u američku „Listu kompozicija veka”.

----------------------------------------------

Ako me do sada nisi upoznala

Ako me do sada nisi upoznala

Nikada, nikada me nećeš znati

Sve te stvari

Kroz koje smo prošli

Moraš da me shvatiš

Kao što ja tebe shvatam

Sada draga znam razliku

Između dobra i zla

I neću ništa da učinim

Da razorim tvoj srećni dom

Nemoj toliko da se uzbuđuješ

Kada se vraćam kući

U sitnije sate

Jer ponašamo se detinjasto

Kada krenemo da se sporimo i svađamo

Ako me do sada nisi upoznala

Nikada, nikada me nećeš znati

Svako od nas ima neke

Svoja smešna raspoloženja

Ja imam svoja

Curo i ti imaš svoja

Samo mi veruj kao što ja verujem tebi

Sve dok smo zajedno

To ne bi trebalo da bude teško

Jednostavno, saberi se

Ili ćemo morati da se rastajemo

Šta vredi ljubav

Ako ne možemo da se pogledamo u oči

Ako me do sada nisi upoznala

Nikada, nikada me nećeš znati