Три живота стадиона на Хејселу

Стадион на коме је Белгија дочекала Србију у предтакмичењу за Европско фудбалско првенство идуће године у Швајцарској и Аустрији има изузетно занимљиву прошлост. Ако ништа друго – три пута му је мењано име.
Свечано је отворен 23. августа 1930. на стогодишњицу проглашења Белгије за државу, а у складу с тим значајним догађајем је и крштен – добио је име Стадион јубилеја или Стадион стогодишњице. На свечаности је био и престолонаследник Леополд, а повод – Светско првенство у бициклизму на писти. Прави разлог за градњу огромног спортског објекта (на њему је било места за 70.000 гледалаца) била је Светска изложба у Бриселу заказана за 1935.

После Другог светског рата стадион је прекрштен у Хејсел, по називу бриселског кварта. Био је, могло би се рећи, омиљени стадион Европске фудбалске федерације (Уефа), јер чак четири пута био домаћин финала Купа шампиона, три пута Купа победника купова,а једном и Европског првенства.

Ми га памтимо по једној спортској несрећи, а свет по једној истинској трагедији. На Хејселу је 11. маја 1966. Партизан, као први тим који није из западне Европе, играо у финалу Купа шампиона. "Црно-бели" су имали дивну прилику да поход кроз Европу, у коме су избацили прваке Француске (Нант 2:0 и 2:2), Западне Немачке (Вердер 3:0 и 0:1), Чехословачке (Спарта 1:4 и 5:0) и Енглеске (Манчестер јунајтед 2:0 и 0:1), заврше на престолу, али су се саплели у одлучујућој утакмици.

Повели су против Реала поготком Велибора Васовића у 54. минуту, а онда престали да мисле на противнички гол рачунајући да им је предност од 1:0 довољна за највећи успех који један клуб може да пожели. И уследила је казна – Амансио је у 70. минуту надмудрио Васовића и изједначио, а пет минута касније је Серена топовским ударцем са око 25 метара савладао Шошкића и сан да имамо клупског првака Европе је тада остао недосањан.

За Партизан су тада играли: Милутин Шошкић, Фахрудин Јусуфи, Љубомир Михаиловић, Радослав Бечејац, Бранко Рашовић, Велибор Васовић, Мане Бајић, Владимир Ковачевић, Мустафа Хасанагић, Милан Галић и Јосип Пирмајер, а тренер је био Абдулах Гегић.

Хејсел је први пут домаћин финала Купа шампиона био 28. маја 1958. када је Реал победио Милан с 3:2. Те године је у белгијској престоници поново била Светска изложба и тим поводом је крај стадиона постављен Атомијум, споменик новом добу, споменик атому. С разорном снагом атома може да се упореди несрећа која је у свету одјекнула као атомска бомба. У финалу Купа шампиона 29. маја 1985. Јувентус је победио Ливерпул с 1:0, али је то било у сенци смрти, јер је на Хејселу, у дивљану навијача погинуло 39 (34 Италијана, по два Француза и Белгијанца и један Енглез), а повређено 579. Због тога је Уефа Ливерпул, пошто су виновници биле његове присталице, и све остале енглеске клубове искључила на пет година из својих такмичења.

Са чисто спортске стране Хејсел је ушао у историју као једини стадион на коме су одигране две финалне утакмице у истом такмичењу. Бајерн и Атлетико из Мадрида 15. маја 1974. су играли нерешено (1:1), па је меч поновљен 17. маја, а титула је припала западнонемачком шампиону (4:0). Слично је било и у финалу Купа победника купова 1964. Спортинг и МТК су свој окршај 13. маја завршили без победника (3:3), па је одлучивала нова утакмица, такође два дана касније, али у Антверпену где су Португалци победили с 1:0. На Хејселу су тај куп освојили Андерлех (5. маја 1976. победио Вест Хем с 4:2) и Валенсија (15. маја 1980. после 0:0 савладала Арсенал на пенале с 5:4).

У финалу Европског првенства 18. јуна 1972. није било толике неизвесности. Западна Немачка је победила СССР с 3:0.

Због Еврпског првенства, које је Белгија приредила заједно с Холандијом, Хејсел је отишао у историју и на његово место је никао стадион "Краљ Бодуен", назван по монарху који је владао Белгијом од 1951. до 1993. Нови стадион, предвиђен за 50.024 гледаоца, отворен је 1995, такође 23. августа. Изградња је коштала педесет милиона долара, али је 26. маја прошле године Фудбалски савез Белгије открио да има проблема с безбедним изласком, па је одлучио да репрезентација игра на стадиону Констан ванден Сток. Град Брисел се жалио, па је на крају потписан уговор с важношћу до 30. јуна 2008. да белгијски државни тим поново буде домаћин на стадиону "Краљ Бодуен".