Папрено бесплатно школовање

Девојке и младићи из унутрашњости који за студије у Београду плаћају школарину своје родитеље годишње стају најмање пет хиљада евра. Али џепови се испразне и онима чија се деца школују "бесплатно", односно на терет државног буџета.

Тако, рецимо, Маријине студије архитектуре на Београдском универзитету родитељима годишње "извуку" најмање 500 евра, упркос томе што се она школује о трошку државе и што је Београђанка. У супротном би морала за школарину годишње да издвоји 240.000 динара, стан месечно да плаћа око 300 евра. Томе још треба додати трошкове за исхрану, па за путовања кући, у родни крај...

– Све те додатне издатке немам, јер редовно дајем испите и од бруцошких дана сам на буџету. Дакле, не плаћам школарину. Али студије архитектуре су веома скупе. За сваки предмет на години имамо по три до четири скрипте, а имамо 16 предмета. Те скрипте морамо да набавимо. На факултету свака стаје по 200 динара. Ето, само то "поједе" 10.000 до 12.000. Али ту се некако сналазимо. Неко купи скрипте на факсу, па онда одемо у оближњу фотокопирницу и фотокопирамо сваку за по 70 динара – вели Марија. Она наглашава да вероватно ускоро те издатке неће имати, јер су се многа предавања већ појавила на сајту и студенти их могу имати на цедеу.

Други издаци, међутим, сасвим сигурно ће остати. Годишње академци морају да ураде по три пројекта, од којих је последњи главни и најскупљи.

– Пројекти се раде тимски, у групи, и то на компјутеру, али се после штампају. Сваког студента то стаје по 4.400 динара. Затим пишемо по пет, шест есеја и семинарских радова у току године. Њихово штампање и коричење стаје од по 500 до 1.000 динара. Дакле, та ставка годишње из родитељског џепа истресе пет, шест хиљада динара. Радимо и макете и то две годишње. Ни то није бесплатно. За то ми оде око 4.000 динара. Толико ме укупно стаје материјал: разне врсте лепка, папир, хамер, фолије, картони. А да бих уопште могла да одрадим све што треба морам имати "алат". То су скалпели, оловке, мине, гумице, рапидографи, маркери... На то опет оде око три хиљаде динара – објашњава Марија.

Она указује на то да су она и њене колеге по цео дан на факултету, јер су велике паузе између предавања. Мора нешто да поједе, попије и на то дневно оде бар сто-двеста динара. И тако, динар по динар па најмање 500 евра нестане из кућног буџета. Само за "чисто учење".

У то није, рецимо, урачунат ни лаптоп који је студентима архитектуре потребан чак више него оловка. Да би између предавања могли да уче или пишу радове, студенти морају да имају компјутер. Факултетских двадесетак рачунара не може да подмири потребе свих студената. Само на трећој години, каже Марија, има 240 академаца. Зато све више студената на факс долази носећи свој лаптоп: "Квалитетан лаптоп који може да подржи пројекте које радимо стаје око хиљаду евра".

Студирање на београдском Филолошком факултету је, рецимо, знатно јефтиније. Ана је такође на буџету, студира српски језик и књижевност са општом књижевношћу.

– Ми заправо немамо уџбенике, као ни скрипте. Учимо, читајући литературу, студије, есеје, анализе дела..., као и белешке са часа. Зато доста времена проводимо у библиотекама, универзитетској, националној, градској, али и на факултетској. Једино буџетске академце пријављивање испита стаје 30 динара, док апсолвенти и самофинансирајући студенти приликом пријављивања усменог испита плаћају 250 динара, а за испит који се састоји из писменог и усменог дела морају да плате дупло више, односно 500 динара. Када се било који испит полаже по трећи пут, онда пријава "тежи" 700 динара. Трошкови испита нису урачунати у школарину која на Филолошком факултету у Београду износи 90.000 динара. И пријава дипломског рада додатно кошта и то све дипломце. Стаје 4.500 динара, а када се на то додају таксе за израду уверења, дипломе, онда се та цифра увећа за још 500 динара. Овде се разноразна уверења, као на пример она за добијање визе, добијају готово бесплатно. Само се купи формулар који кошта 30 динара – вели Ана.

Њен вршњак Марко студира на београдској Пословној школи. Годишње за школарину његови родитељи дају 42.000 динара. То је, вели, "сува" уписнина. За те новце се могу само "слушати предавања и користити библиотека". За уџбенике оде још око седам хиљада, док пријава сваког испита стаје 500 динара, ако се на време поднесе. Али, ако се закасни сума се удвостручује. Пошто је из Вршца, у Београду, заједно са другом, живи у изнајмљеном једнособном стану. За то месечно плаћа 150 евра. Уз то још иду и телефонски рачуни, инфостан, струја, ТВ претплата, храна, гардероба...

Студирање у Београду очигледно изискује доста пара. Посебно ако се плаћа и школарина, која је различита од установе до установе. Рецимо, "уписнина" на ФОН-у стаје 110.000, на Медицинском – 125.000, Фармацеутском – 130.000, Хемијском – 70.000, Правном – 60.000, Економском – од 78.000 до 90.000, Географском – 63.000, Филозофском – нешто више од сто хиљада, а на Рударско-геолошком и Техничком факултету у Бору за школарину годишње треба издвојити по 30.000 динара. И на приватним факултетима школарине су различите, понегде премашују суму од 4.000 евра, али се тамо за те паре, кажу студенти, добијају и уџбеници, пријављују испити.

За кревет у студентским домовима, којих у престоници има 11, месечно треба издвојити између 750 и 8.000 динара, у зависности од комфора дома и собе, као и од тога да ли се плаћа умањена или економска цена. Заправо само 10.000 буџетских студената смештај месечно плаћа између 850 и 1.100, док њих око две хиљаде који су остали "испод црте" морају да плаћају економску цену од пет и по до осам хиљада динара месечно. За све академце месечни трошкови исхране у студентским ресторанима износе 3.000 динара.

У домовима ипак нема места за многе буџетске студенте, као и за све који плаћају школарину, било на државној, било на приватној високошколској установи. Сви они морају да изнајме собу или неки станчић. Цене соба се углавном крећу од 100 до 150 евра, а гарсоњере и једнособни станови могу се наћи за 200, 300 евра. Само за кирију станодавцима током студија оде и по десет и више хиљада евра.