Стан јевтиније купити него изнајмити

Крагујевац – Уколико је студент из Крагујевца, и још добар ђак, за њега практично нема трошкова: на државном је буџету, живи и храни се код родитеља, па му једино треба за уџбенике, и то ако неће да се мучи са слабо читљивим фотокопираним скриптама. Али ако је "са стране" а просек му је слаб, онда му само за стан и храну месечно треба бар 300 евра.
Школарине за самофинансирајуће су посебна прича, пошто се разликују од факултета до факултета. Најјефтинији је Машински, где годишња школарина стаје 30.000 динара, а најскупље је на Филолошко-уметничком, где школарина на Одсеку за примењену уметност кошта 143.000 динара. Следи Медицински факултет, на коме годишње студије фармације стају 120.000 динара, а просек студија на осталим факултетима је око 50.000 динара.

Студент Правног, рецимо, ако је из другог града, а није на "државним јаслама", годишње за школарину мора да издвоји 48.000 динара. То што је самофинансирајући подразумева да не станује у неком од домова овдашњег Студентског центра, а то значи да га кревет у приватном смештају кошта око 100 евра. За храну и остале трошкове, под условом да му није стало до излазака и ноћног живота, треба му бар још око 200 евра.

Таквих студената у Крагујевцу је око шест хиљада, а то значи да у овом граду они месечно "остављају" милион и 800.000 евра. Другачије би било да су капацитети овдашњих студентских домова већи, али у три објекта има места за свега 602 академца. Реч је о оним најбољим, па сваке године око 500 високошколаца остане "испод црте". Интересовање је много веће, али многи, знајући да имају недовољан просек, уопште и не конкуришу за смештај.

Дакле, за једног студента Универзитета у Крагујевцу, који долази из Ужица, Ваљева или Косовске Митровице, а школарину плаћа сам, родитељи морају да обезбеде око 4.200 евра. Богатије маме и тате су израчунале да је зато много повољније купити једнособан станчић или гарсоњеру, који ће им после остати у власништву, па тако, захваљујући студентима "са стране", трговина некретнинама у Крагујевцу напросто цвета.

На Крагујевачком универзитету тренутно студира нешто више од 15.000 студената, од чега је око 11.000 на седам факултета који су смештени у овом граду. Остатак учи на факултетима у Краљеву, Чачку, Ужицу и Јагодини. Око хиљаду студената из других градова путује, а аутобуска карта у једном правцу, у зависности да ли је реч о Краљевчанину или будућем академцу из Берана, кошта од 220 динара до 12 евра.

Месечна исхрана у студентским мензама стаје нешто више од 8.000 динара, али високошколац, због дарежљивости државе, овде плаћа свега 3.270 динара. Исто је и са ценом соба. Смештај у првој категорији студента стаје 1.100 динара, а у четвртој 675 динара. Реч је, углавном, о двокреветним и трокреветним собама са купатилом, а има и једнокреветних и четворокреветних. Уџбеници стају око седам хиљада динара, а пријава испита у року око 150 динара.

Ко има – није скупо, под условом да не обнавља годину, пошто се та неодговорност дебело плаћа. Цена обнове је упола мања од редовне годишње школарине, али ниједном родитељу неће бити пријатно да чује како ће његов врли студент права остати дуже од планираног, пошто ће за поновни упис године морати да му обезбеди још 24.000 динара.