Дворци уместо планинских кућа

Последњих неколико година у Србији није било природног добра које није било "нападнуто" дивљом градњом. У томе су предњачили Парк природе и резерват биосфере "Голија-Студеница" са 350 бесправно подигнутих објеката, Национални парк "Тара" са 267, Специјални резерват природе "Увац" са 192, Национални парк "Фрушка гора" са 160 и Национални парк "Копаоник" са 125 бесправно саграђених зграда.
Како истичу у Заводу за заштиту природе, то нису коначне цифре будући да је током ове године на овим природним добрима од стратешког националног интереса настављена пошаст дивље градње.
Како коментарише Лидија Амиџић, директор Завода за заштиту природе, у Србији све више постаје пракса да покретање процедуре за заштиту неког подручја или његова законска заштита представља сигнал да се покрене машинерија бесомучне дивље градње без икаквих последица по оне који игноришу законе. Нажалост, до сада још нико није сносио последице овог бахатог односа према природној баштини државе, истиче Амиџић и подсећа на прошлонедељни случај када је сторнирано решење грађевинских инспектора Нове Вароши о рушењу нелегално подигнутих викендица у резервату природе "Увац".

Прошлог петка је наиме, Велимир Илић, министар за инфраструктуру, саопштио да 192 објекта на Златарском језеру у општини Нова Варош, неће бити рушена, већ је власницима само наложено да среде системе отпадних вода.

"Сви објекти изграђени су у зони 500 метара од максималног нивоа воде у којој је изричито забрањена градња, пошто је ово подручје Просторним планом Србије дефинисано као висококвалитетно извориште воде за пиће. Али, дивља градња цвета. Само у последњих годину и по дана подигнуто је 50 нових викендица", наводи директорка Завода.

Амиџић је подсетила на закључак републичке владе из децембра прошле године у којем се, између осталог, задужује Министарство за капиталне инвестиције (које је тада било у надлежности Велимира Илића) да "у оквиру својих надлежности, без одлагања, предузме све законом предвиђене мере ради спречавања бесправне изградње објеката у националним парковима и другим заштићеним подручјима, укључујући мере принудног уклањања тих објеката, да преко надлежних органа и служби убрза активности на изради и доношењу просторних планова за националне паркове и друга заштићена подручја и пружи потребну подршку општинама у припреми урбанистичких планова за делове тих подручја који су од посебног интереса са становишта заштите и одрживог развоја".

Влада Србије је у марту прошле године усвојила и Уредбу о заштити долине реке Увац и прогласила је специјалним резерватом природе, чиме је у том делу најстроже забрањена изградња стамбених и индустријских објеката. Уредба је донета како би се на територији од 7.543 хектара очувао и размножио белоглави суп – ретка врста лешинара чије је то последње станиште у Европи.

Проблем представља и то што у заштићеним добрима природе у Србији још нису донети регулациони планови којим се одређују услови и начин градње.

Национални парк "Тара" је у фебруару добио регулациони план за изградњу планинских кућа. Парадокс је што је регулациони план донет 26 година након проглашења овог природног добра националним парком. Овим регулационим планом, који је усвојила општина Бајина Башта, омогућена је градња на подручју Рачанске Шљивовице, Соколине, Ослуше и Калуђерских бара.

Али, како каже Душан Миловановић, директор Националног парка "Тара", права експлозија дивље градње почела је годину дана пре усвајања регулационог плана за ова подручја. За то време бесправно је изграђено чак осамдесет објеката. Миловановић каже да су они на време упозорили надлежне службе на бесправну изградњу, али није било ефекта.

"Да је држава реаговала на нашу прву пријаву и да су ти објекти порушени, била би то добра опомена другима. За градњу у Националном парку потребно је најпре поднети захтев управи Националног парка, која прибавља сагласност Завода за заштиту природе. Након тога следи захтев за добијање урбанистичких дозвола који се подноси Министарству за инфраструктуру. Бесправни градитељи, међутим, не маре за процедуре. Уместо типских планинских кућа никла су велелепна здања од неколико стотина квадрата", истиче Миловановић. Поставља се питање да ли ће се ове нетипски грађене куће срушити. На ово питање још нема одговора.

Миловановић наглашава да је око језера Перућац 2003. године бесправно подигнуто читаво насеље и то на државном земљишту.

Од 2001. године, када је "Голија-Студеница" проглашена за резерват од изузетног природног значаја од Унеска, до данас је бесправно подигнуто 330 грађевинских објеката, кућа за одмор и викендица. Дивља градња угрожава и Стару планину, Овчарско-кабларску клисуру, каже Гордана Јанчић, руководилац одељења за заштиту шума и животне средине Јавног предузећа "Србијашуме".

Готово сваки покушај грађевинских инспектора локалних самоуправа да уклоне бесправно подигнуте објекте нечијом вољом бива заустављен.