Скраћивање листи чекања за операције срцa

Данас ће у болници у Ужицу београдски кардиохирурзи урадити прве операције на срцу, а колико наредне недеље операције бајпаса и замене срчаних залистака почеће да се раде и у Нишу, најављује за „Политику” професор др Миљко Ристић, директор Клиничког центра Србије (КЦС), иначе кардиохирург.

Он је однедавно члан новоименованог тима координатора Министарства здравља чији је један од најважнијих задатака да нађу конкретна и добра решења за смањење листе чекања у српском здравству.

Чак 7.712 пацијената чека на различите кардиолошке или кардиохируршке захвате: неко на сложене операције срца, попут бајпаса или замене срчаних залистака, неко на коронарографију и уградњу стента, а неко на уградњу пејсмејкера.

Невероватно звучи податак да су многи кардиолошки центри у Србији добијали нову опрему, али да она није била довољно искоришћена, листе чекања су постојале све дуже, чиме се отварао простор за корупцију, а због тога нико од надлежних у здравству протеклих година није сносио никакве последице.

У појединим установама, као што су Клиника за кардиохирургију КЦС, по речима др Ристића, захваљујући појачаном темпу рада, успели су да за поједине интервенције потпуно елиминишу листу чекања, па сада само око 70 људи чека уградњу вештачких залистака, али таква ситуација није и у другим установама.

Зато ће већ од данас кардиохирурзи из КЦС кренути да оперишу по болницама широм Србије и то је, по речима др Миљка Ристића, конкретан потез да се смање листе чекања. Наводи да је Институт за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици такође успео да смањи листу чекања, али да зато у Институту „Дедиње” на кардиохируршке операције у овом часу чека више од 2.500 пацијената.

Др Ристић је зато, како је изјавио за „Политику”, надлежнима у Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО) предложио да се размотри обнављање уговора са турском болницом, у којој су, по изузетно повољној цени, пацијенти оперисани три године: за само 4.700 евра са авионским превозом и пратиоцем.

– По таквој цени то не може да се уради у Србији. То је једна од мојих идеја како да смањимо нашу листу чекања – наводи овај кардиохирург.

Оптимисти су и кардиолози задужени да смање број пацијената који чекају на снимање коронарографију и на уградњу стента: др Арсен Ристић, директор Клинике за кардиологију КЦС и координатор за област кардиологије (заједно са др Миликом Ашанином, директором Ургентног центра), сматра да би се за пола године број од 3.600 пацијената који у овом часу чекају на коронарографију и уградњу стента могао преполовити, под условом да се обезбеди сва потребна опрема, кадар и потрошни медицински материјал.

– У кардиологији је ипак боље него у другим медицинским гранама. Још прошле године листе чекања су укинуте на кардиохирургији КЦС, а на кардиологији смо успели да време чекања буде мање од шест месеци, што је европски стандард. У унутрашњости Србије је ово време чекања краће, јер код нас чека највише пацијената, око 750, али је реч о најсложенијим случајевима – објашњава др Арсен Ристић.

Овај кардиолог каже како широм Србије постоји 13 ангиосала и центара, а то даје простор да се у кардиологији ствари поправе на боље.

– Ништа се није могло урадити преко ноћи, јер је потребно време да се обуче стручњаци. Међутим, сада ће се први пут смањити неке диспропорције: ако у Клиничком центру Србије чека 800 болесника, а у КБЦ „Звездара” само 50 или у „Земуну” 92, направићемо централну листу и пацијенте слати тамо где ће добити здравствену услугу која им је потребна, али брже – објаснио је др Арсен Ристић.

Он је додао да је за то претходно овим центрима потребно набавити сав потребан потрошни материјал, а то нису само стентови.

– Наши лекари ће наставити да као и до сада буду консултанти и подршка новоотвореним центрима у унутрашњости, тако што ће у њих одлазити да раде седам дана. У Лесковцу, Ваљеву, Зајечару и Ужицу имамо сале у којима се ради само пре подне и ураде се операције три до четири болесника дневно, док у салама у КЦС већ годинама тимови раде од седам ујутру до 19 часова. Тимови у једној сали дневно збрину 15 болесника дневно, чак и више. Норматив РФЗО је минимум осам болесника и то ће бити наш циљ – каже др Арсен Ристић.

Како се ниједна од ових интервенција које смо поменули не може урадити у приватним ординацијама, ово је велики простор за појаву корупције под државним кровом: ко је платио често је долазио преко реда на неку од интервенција.

– Разлог зашто се министарство здравља бави листама чекања јесте да се смањи могућност корупције – каже др Арсен Ристић.