Плате највеће у дуванској индустрији

Кад би с извештајем Републичког завода за статистику незапослени пошли у потрагу за послом сигурно не би погрешили ако би ухлебљење потражили у дуванској индустрији, где је забележена просечна исплата од 78.538 динара. Не би им, по свој прилици, било лоше ни у некој од такозваних организација које раде на бази учлањења. Тако статистичари заједничким именом зову запослене у Привредним коморама, невладиним организацијама, грађанским иницијативама, различитим професионалним и еснафским удружењима и синдикатима у којима је у јулу просечно исплаћено 57.952 динара.

Судећи према јулском извештају ове надлежне институције, "руже цветају" и у Граду Београду, где је просечно исплаћено 34.719 динара, али и у Јужнобачком округу у коме је плата у јулу "прескочила" 30.000 динара. Гледано по општинама, најдебље коверте у јулу су подигли Сурчинци (43.005 динара), па житељи Новог Београда (41.194 динара). Међу градовима са највишим исплатама у јулу су се нашли и Апатин, Беочин, Лајковац и Косјерић где је просечна зарада била већа од 35.000 динара.

Насупрот овоме, сасвим је сигурно и то да када би неко заиста пратећи резултате Републичког завода за статистику кренуо у потрагу за послом – нипошто не би пожелео да се бави производњом коже и предмета од коже, јер је јулска плата у овој привредној грани била мања од 100 евра. Подједнако непримамљиво звучала би и понуда за посао произвођача текстилних предива и тканина, где је прошломесечна зарада једва "пребацила" 10.000 динара. Просечан запослени грађанин Владичиног Хана чак није био ни те среће. У овој општини Пчињског округа исплаћена је јулска зарада од 9.943 динара, што је за 1.245 динара мање него у Белој Паланци, која се досад углавном налазила на последњем месту по исплаћеним зарадама у Србији. Гледано по окрузима, убедљиво најгоре у јулу је прошао Топлички округ, где је просечна плата била 18.038 динара.

Саша Ђоговић, сарадник Института за испитивање тржишта, истиче да оваква разлика у зарадама није ништа ново и да сваког месеца статистичари долазе до готово идентичних података.

– То што су прошлог месеца запослени у дуванској индустрији примили безмало три пута већу зараду од јулског просека (27.752 динара) потпуно је оправдано. Иако су прошлог месеца њихове плате биле око 66.000 динара, ту се не може ништа замерити јер у приватној фирми директори неће неоправдано да повећају зараде, уколико профит не расте. Врло је интересантна чињеница да су организације на бази учлањења овог месеца просечно зарадиле 57.952 динара. Претпостављам да је огроман део тог просека повукла Привредна комора Србије која је рај за бирократију. Оправдано су високе и плате у финансијском сектору, који у последњих неколико година бележи добре резултате. Не изненађује ни то што су зараде запослених у ваздушном саобраћају прешле 50.000 динара јер су они увек при врху табеле. Туристичка сезона и повећан обим пословања вероватно су се мало одразили и на скок плата – сматра Ђоговић и додаје да су и овог месеца убедљиво најгоре прошли текстилци и да се такво стање у овој индустрији "развлачи" већ годинама.