Шта се збива у троуглу Мило, таблоиди, Вучић

У данима када потпредседник црногорске владе Игор Лукшић борави у званичној посети Србији, када после састанака са њим сви саговорници у Београду, од Александра Вучића, преко Ивице Дачића, до Маје Гојковић, истичу добре или чак најбоље односе између две државе од када су се раздвојиле,веома необично саопштење Мила Ђукановића казује да, у најмању руку, нешто ипак није у реду.  А да нешто заиста није у реду, посматрачи политичких  прилика помислили су када је истим поводом, због текста у једном таблоиду,  који сат касније реаговао и премијер Србије Александар Вучић.

Лист „Курир” је, наиме, у уторак објавио да председник Владе Црне Горе припрема удар на независне медије у Србији, а Ђукановић је на то одговорио упозорењем српском колеги Вучићу да „рукопис” појединих написа у београдској штампи веома личи на онај из 2003. године. Да би неуобичајена ситуација још добила на значају, за сходно је нашао да нешто каже и сам Вучић, који је, уз захвалност Ђукановићу за бригу, поручио да је српска држава јача од оних који би да је сруше.

Према онима који подржавају „Курир” у његовим написима, међутим, Ђукановићев наводни циљ није баш српска држава него рушење Вучића и председника Србије Томислава Николића. На пажљивим читаоцима је да покушају да растумаче ко је у овој причи против кога и због чега, јер нико не наводи изворе и конкретне чињенице – углавном је све у форми сумњи, неодређених изјава, личних запажања и закључака. Можда и нема неке директне везе, али није згорег, у прилог овој какофонији, напоменути да се у исто време пред Специјалним судом у Београду води велики процес нарко-босу Дарку Шарићу, пореклом из Црне Горе. И да Ђукановић и Вучић један другог називају пријатељем.

Црногорски премијер је изјавио да конструкције у београдској штампи заправо не „циљају” њега и да верује да ће Вучић правилно дешифровати рукопис тих текстова који веома подсећа на онај из 2003. године. „У питању је најобичнија глупост, и то, наравно, нема никакве везе са истином. Чини ми се да је то израз обновљене нервозе безбедносно-медијских структура, узроковане реформама које Србија спроводи”, истакао је црногорски премијер у изјави Танјугу.

„Курир” је претходно објавио да црногорски премијер припрема удар на независне медије у Србији, који, поред осталог, укључује дискредитацију тих медија, етикетирање називом „медијска мафија”, паковање лажних афера и судских процеса, те претње и пребијања непослушних новинара. То је, наводи овај лист, Ђукановићев рецепт за неподобне медије у четири корака, који су „дешифровани” и у његовом саопштењу.

„Господине Ђукановићу, ми не пишемо у шифрама, то је манир Дарка Шарића. Објаву Вашег рецепта за притиске на медије потврдиле су и наше колеге из Црне Горе: Милка Миловић (извршна директорка недељника „Монитор”), Младен Милутиновић (в. д. главног уредника листа „Дан”) и Жељко Ивановић (директор листа „Вијести”)”, навео је „Курир” у свом јучерашњем саопштењу које потписује редакција.

Очигледно је, међутим, пренебрегнута изјава Александра Вучића који је у уторак увече, поводом Ђукановићевог саопштења, рекао: „Све оно што се појавило у јавности у последњих десет дана, и што се атмосфере тиче, мој колега Ђукановић није далеко од истине. Онима који то раде ја нити могу, нити хоћу да их упозоравам, једино молим да не потцењују државу, јер ће реаговати брже и снажније него што могу да замисле.”

Један од оних који мисле да Ђукановић креће на Вучића и Николића јесте Андрија Мандић, лидер Нове српске демократије (НОВА), опозиционе странке у Црној Гори. Он за „Политику” објашњава да не  располаже неким конкретним подацима, али да „постоји једна закономерност у понашању Ђукановића када су у питању лидери у Србији”. Како наводи, кад год је неко из Србије постајао тзв. фаворит међународне заједнице и регионални лидер, Ђукановић се по правилу окретао против тог политичара из Србије.

„Такав случај је био са Коштуницом, након тога са Тадићем, а након посете Вучића Берлину и дочека који му је приређен, нисам нимало изненађен да се припрема једна таква медијска платформа за његово дејствовање у Србији”, истиче Мандић, а на питање шта Ђукановић има од тога и мисли ли стварно да он може да буде лидер у региону, председник Нове одговара да је читаво дугогодишње Ђукановићево бављење политиком било у функцији грађења његове личне позиције. А онда, како додаје, неки људи попут Ђукановића изгубе меру, не схватајући да је Црна Гора мала држава, са скромним економским и свим другим ресурсима.

На констатацију да Вучић изгледа не мисли тако, и да је захвалио Ђукановићу на бризи коју је исказао, Мандић (чија је странка у партнерским односима са Српском напредном странком) каже да не арбитрира између Ђукановића и Вучића: „Просто процењујем понашање Ђукановића и мислим да га боље познајем него што га познаје Вучић. И не мислим баш да је неки велики пријатељ Вучићев. Много је он више дуговао и Милошевићу, чак и Тадићу, него што дугује и има обзира према Вучићу. На крају, до пре пар година, док СНС није преузео власт у Србији, и председник Николић и премијер Вучић су били предмет бруталних напада политике коју је водио Ђукановић. Чак су они били проглашавани кључним екстремистима из региона и велика опасност по све у Црној Гори, а и шире.”

Мандић, ипак, није о својим сумњама разговарао са Вучићем. Каже, одавно није био у Србији а, уз то, бави се политиком у Црној Гори. А Ђукановић је, додаје, у суштини највећи проблем Црне Горе.

Б. Б.