Меркелова на два фронта

Све промене економског курса Европске уније, које су биле очекиване од Франсоа Оланда када је пре две године постао председник Француске, ове године могао би да оствари нико други до донедавни градоначелник Фиренце а сада премијер Италије – Матео Ренци.

Овај тридесетдеветогодишњи политичар левог центра, чија је Демократска странка на минулим европским изборима у Италији освојила чак 40 одсто гласова, постао је кључна особа међу лидерима ЕУ око чијег гласа се боре два блока. Један блок предводи немачка канцеларка Ангела Меркел која заговара да бивши премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер постане председник Европске комисије (ЕК), а други блок предводи британски премијер Дејвид Камерон који се противи Јункеровом избору.

У тој дипломатској борби, Ренци је минулих дана схватио да би његов глас у Европском савету могао да буде пресудан, јер је за одлуку о председнику ЕК неопходна квалификована већина, то јест да гласа најмање 55 одсто држава чланица ЕУ, које представљају најмање 65 одсто укупне територије ЕУ. Будући да је Камерон у кампањи против Јункера на своју страну у једном тренутку делимично приволео и лидере Шведске, Холандије и Мађарске, премијер четврте по снази економије ЕУ постао је својеврсни тег, који би могао да учини да језичак на ваги претегне тако да Јункер и Меркелова изгубе ову европску битку.

Очигледно свестан те позиције, Ренци је минулих дана затражио да се убудуће олабави европска политика строге штедње, на којој је досад инсистирала Меркелова. Ренција је подржао и Оланд, при чему захтевају да њихове две земље, које су трећа и друга економија еврозоне, добију још времена да смање своје буџетске дефиците на испод три одсто бруто друштвеног производа, колико прописују правила ЕУ. Осим тога, они захтевају чак да одређене категорије јавне потрошње буду изузете из формуле како се израчунава мањак у државној каси, а да се политика ЕУ преусмери ка подстицању привредног раста.

Немачки „Зидојче цајтунг” примећује како је то да ли је Јункер добар избор за председника ЕК постало секундарно, а да је суштина у томе да је заправо подршка Јункеру постала услов којим се настоји ослабити европска правила о јавним дуговима и буџетским дефицитима, на којима је иначе Немачка инсистирала у решавању економско-финансијске кризе.

Јункер је иначе био дугогодишњи председавајући Еврогрупе и један од твораца политике штедње, а за место председника ЕК кандидовала га је Европска народна партија, највећа група у Европском парламенту (ЕП) у којој је и странка Ангеле Меркел. Јункера је сада подржала и група социјалдемократских странака у ЕП, условивши то променама политике ЕУ.

„То је Ренцијев услов за споразум о било ком кандидату (за председника ЕК)”, рекао је Ханес Свобода, сада већ бивши лидер социјалдемократске фракције у ЕП, додајући да Херман ван Ромпај, који води консултације о избору председника ЕК, „зна да мора да одговори Ренцију”.

Ван Ромпај је задужен да посредује у преговорима и да састави предлог заједничких приоритета у политици европских институција у наредном петогодишњем мандату. Он је минулих дана, како наводе дипломатски извори у Бриселу, имао веома бурне консултације са лидерима ЕУ, укључујући два разговора са Меркеловом и „један веома компликован и дуг састанак” са Камероном.

Међутим, како сада ствари стоје, Камерон губи у овој борби, али не одустаје. Пре два дана је рекао да ће се „до краја” борити да заустави да Јункер постане следећи председник Европске комисије. Он Јункеру замера то што је европски федералиста и жели већи интеграцију ЕУ, као и то што се његовом кандидатуром заправо помера моћ из Европског савета у Европски парламент. У своје аргументе у телефонским разговорима покушао је да убеди и италијанског премијера, али извори у Риму кажу да је Ренци пре свега усмерен на промену европске политике штедње тако да она се преусмери на подстицање економског раста.

Камерон је све изолованији, будући да и премијери Холандије и Шведске, који су га на почетку подржали, сада се предомишљају и у својим изјавама истичу нису против Јункера већ само желе промену политике Европске комисије.

Није ни Меркелова превелики љубитељ Јункера, али уколико га „пусти низ воду” ризикује да поремети ситуацију у својој коалицији у Берлину тако да је, како кажу бриселски извори, одлучила да га безрезервно подржи и да одлука о његовом именовању буде донета следеће недеље на самиту лидера ЕУ у Бриселу. Извори додају да Меркелова не жели директан сукоб Немачке и Велике Британије, али да очигледно неће имати превише избора.

Она се, међутим, нашла на два фронта. Једним са Камероном, а другим са европским социјалдемократама који желе да европску економску политику окрену улево. Посебну муку јој чини Јункеров предизборни конкурент Мартин Шулц, иначе функционер немачке Социјалдемократске партије која је део Меркелине владе, жели да буде потпредседник Европске комисије и тиме комесар који представља Немачку.

Шулц је прекјуче изабран за председника социјалдемократске фракције у ЕП, али је истакао да је то само привремено јер хоће да буде део ЕК, додајући да жели у њен рад да „унесе утицај социјалдемократије”. Шулцова амбиција није баш по вољи Меркелове, али засад је неизвесно да ли ће у дипломатском надгорњавању око функција у Бриселу успети да га истисне из комбинације.

У сваком случају, из ове дипломатске борбе око председника Европске комисије, према свему судећи, као највећи победник могао би да изађе италијански премијер Ренци, док се већ као извесни губитник чини његов британски колега.

Према речима бившег ирског премијера Џона Братона, Камерон ће платити велику цену за овакав став, јер је „тешко разумети зашто је одлучио да толико већ ограниченог британског политичког капитала у ЕУ потроши на покушаје да заустави Јункера да постане председник ЕК”.

„Камерон каже да жели да Британија остане у ЕУ, али његова тактика је разорна. Уколико добије што жели, то ће бити по цену огромног незадовољства у Европи, а ако не добије, то ће бити по цену повећаног анти-ЕУ расположења у својој партији и британском друштву. У сваком случају, Камерон не ради ни у свом интересу, нити своје странке, али ни у интересу своје земље”, рекао је за „Ајриш индепендент” Братон.

Ненад Радичевић

-----------------------------------------------------------

Меркелова не жели забаву за 60. рођендан

Берлин – Немачка канцеларка Ангела Меркел не жели велику забаву за свој 60. рођендан, већ је своје госте позвала на „Берлински разговор” уз предавање историчара Јиргена Остерхамела са универзитета у Констанци на тему – „Прошлост преко временског хоризонта историје”.

Ово сазнаје немачки таблоид „Билд”, који пише да Меркелова тиме остаје верна традицији да своје „округле” рођендане слави уз реномиране научнике и њихова предавања. Меркелова је, такође, како се наводи, позвала своје госте да на њен рођендан 17. јула не доносе поклоне, већ да донирају фондацији Хосе Карерас за борбу против леукемије.

На 50. рођендану Меркелове говорио је познати немачки истраживач мозга Волф Зингер, подсећа таблоид.

Када је реч о Меркеловој, њеним рођенданима и плановима и политичкој судбини, то је нарочито лане у време пред септембарске савезне изборе, била једна од тема о којој се пуно говорило.

Немачки магазин „Штерн” је, не наводећи изворе, објавио да Меркелова жели 2016. године да се повуче из политике, што је из владе одмах демантовано.

Само 45 дана пред немачке савезне изборе, тај лист је писао да ће Меркелова 2016. године имати иза себе 25 година каријере на савезном нивоу и 62 године живота, а њен муж професор Јоахим Зауер 67 и да она не планира међународну каријеру, већ да с мужем путује од Аљаске до Огњене земље.

Недавно су се појавиле и шпекулације да би она 2016. године желела да буде изабрана као наследница Бан Ки Муна на функцији генералног секретара Уједињених нација (УН). Меркелова је наводно ту тему покренула почетком маја током посете Америци, објавио је луксембуршки дневник „Луксембургер ворт”.

Портпарол немачке владе Зајберт је то демантовао као неосновано, а и раније је више пута подсетио да је сама Меркелова својевремено нагласила да се кандидује за цео канцеларски мандат у четворогодишњем легислативном периоду. Танјуг