Планови самураја и свамија

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Индија је била највећи извозник у Јапан – у шестом веку пре нове ере. Извозни артикал је био будизам, трансфер је изведен преко посредника (Кина и Кореја), и  био је веома успешан: 84 одсто Јапанаца данас се сматра будистима, док су Индијци остали верни хиндуизму, иако највећи будистички ауторитет – далај лама – обитава у Индији.
У протекла три дана Индија и Јапан су разговарали о много конкретнијој размени – о унапређењу економских односа. Тродневна посета премијера Абеа Делхију (и Колкати) послужила је, такође, и као платформа за лансирање неких идеја о стратешком повезивању, уз дозу идеолошких зачина: помињање слободе, демократије и људских права као заједнички систем вредности који све остало чини много лакшим.

Циљ овог сусрета "самураја и свамија", како је метафорички представљен у неким извештајима (сваки је високи свештених хиндуизма), био је зближавање Делхија и Токија, чији су односи досад били коректни и повремено хладни (Јапан је Индији увео санкције 1998, после њене атомске пробе, које су укинуте 2001). Међусобна трговина је, с обзиром на димензије њихових економија, релативно скромна (6,5 милијарди долара у 2006), а Јапан, премда издашан у економској помоћи, није био баш превелики инвеститор (само 515 милиона долара у 2006), поготово у поређењу са пословним подухватима које јапанске корпорације имају у Кини.

Абеова посета би могла да буде почетак поступне промене ове ситуације, при чему генератори треба да буду како економски интереси, тако и стратешке калкулације. И Јапан и Индија са извесним подозрењем гледају на успон заједничког великог суседа Кине и њено извесно "обуздавање", о којем се, истина, јавно не говори, а ипак се препознаје у изјавама које су у протекла два дана давали премијер Абе као гост, и (у мањој мери), домаћин, премијер Манмохан Синг.

Абе је овом приликом лансирао идеју азијске "аркаде слободе и просперитета", у чијим би темељима биле поменуте вредности слободе, демократије из каталога либералне демократије. У таквом контексту, Индија и Јапан треба да удруже снаге са "сродним земљама", како би, између осталог, обезбедиле и сигурност поморских путева којима у једном смеру превозе нафту, а у другом своје производе.  Поједини извештачи су у овоме видели и заметак некаквог "азијског НАТО", и кроз ту призму је помињана предстојећа (за две недеље) досад највећа поморска вежба пет земаља – Индија, САД, Сингапур, Аустралија и Јапан – у Бенгалском заливу.

Политичке поруке нису, ипак, у други план ставиле обостране економске планове. Најконкретнији посао о којем је говорено јесте јапанско учешће у финансирању једног од највећих инфраструктурних пројеката у свету данас, саобраћајног и индустријског коридора између Њу Делхија и Бомбаја, који би омогућио брз транспорт робе и дуж којег би било изграђено пет индустријских зона од по 200 квадратних километара. Коридор би  био дуг 1.500 километара и коштао би 90 милијарди евра, а мамац за Јапанце су потенцијално нижи трошкови производње од оних у Кини.

Лоша инфраструктура заправо је један од главних разлога зашто је индијски раст (близу 9 одсто годишње) заснован углавном на услужном, а не на производном сектору, и то је и објашњење досадашњих резерви јапанских инвеститора. Досад најуспешнији пример економске сарадње је у партнерству "Сузукија" и индијског "Марутија" у производњи аутомобила (започетој још средином осамдесетих). Аутомобиле у Индији производи и "Тојота", а брз раст куповне моћи индијске средње класе, чини њено многољудно тржиште све привлачнијим.

У разговорима није много помињана будућност индијске нуклеарне индустрије –Абе је у Делхи стигао на врхунцу кризе индијске владе због противљења појединих кругова нуклеарном споразуму са Америком, који је, из јапанске перспективе, сувише либералан, јер Индији омогућава куповину технологија и горива, без стриктног режима надзора. Ако се споразум одржи, управо би Јапан могао да профитира, с обзиром на то да би"Тошиба" била један од главних испоручилаца опреме за атомске централе.

На крају посете, боравком у Колкати (Калкута), премијер Абе није пропустио да опет подстакне неке од контроверзи које га прате још од доласка на власт, прошле јесени: тамо је посетио музеј Субаш Чандра Босеа, индијског националисте који је током Другог светског рата желео да уз помоћ нацистичке Немачке и империјалног Јапана поведе оружану борбу против Британаца.

Још деликатнији био је Абеов сусрет са сином Радабинод Пала, једног од судија Токијског трибунала, који је изузео свој глас приликом изрицања смртне казне једном броју јапанских политичких и војних лидера. Међу осумњиченима је тада био и Абеов деда, али му није суђено.