Шта кочи изградњу кућа

Колико до јесени треба саградити нових и обновити оштећених кућа у поплављеним подручјима – за сада још нико тачно не зна. Још мање је познато када ће почети радови, с којим новцем, ко ће их и на основу чијих пројеката градити, колико ће коштати квадрат тих кућа, хоће ли бити класично зидане, типске, монтажне… Сви су у некаквом ишчекивању, а поготово људи које је погодила незапамћена поплава односећи им куће и имовину.

Мада је премијер Александар Вучић недавно рекао да се на свему томе ради не би ли се тај процес убрзао, наводећи да су управо процедуре разлог што до сада није „забоден први ашов”, он, ипак, очекује да ће први радови почети за 10 до 15 дана.

Зорана Михајловић, потпредседница владе и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре недавно је такође најавила да ће Архитектонски факултет у Београду у сарадњи са тим министарством израдити пројекте за изградњу типских кућа од 60, 80 и 100 квадрата. Али је и обећала да више неће моћи да се граде објекти на небезбедним местима као што су обале река, недалеко од клизишта и слично.

На питање новинара да ли се разматра изградња монтажних кућа, одговорила је да поједини донатори имају своје захтеве као и да ће се о томе разговарати.

Изнела је податак да је према досадашњим проценама потпуно уништено између 800 и 1.200 кућа које морају да буду изграђене до јесени како би ти грађани имали где да живе.

И Грађевинско-индустријска комора има сличну процену. Према њиховим проценама највероватније ће бити нужно саградити изнова око 1.300 кућа, а неколико хиљада обновити.

Нове куће градиће се по свим прописима струке, како би могле да буду осигуране – каже Горан Родић, потпредседник Грађевинско-индустријске коморе Србије.

Он каже да најпре треба одлучити да ли ће држава градити куће или ће давати новац грађанима да сами зидају. Родић наводи да је за изградњу куће у сеоској средини потребно издвојити око 270 до 300 евра по метру квадратном.

У овом тренутку је најбитније да се обезбеди довољна количина грађевинског материјала како би обнова старих и изградња нових почела што пре.

Ако држава одлучи да зида класичне куће од блокова и малтера времена за чекање нема. Родић каже да је већ требало наручити грађевински материјал и дати налог произвођачима да повећају производњу.

– У супротном ако добију кратке рокове неће бити у стању да испуне оно што се од њих тражи. Тако трговцима увозних материјала гурате новац у џепове – каже Родић.

За изградњу нових и обнову оштећених кућа према процени коморе потребно је око 14 милиона комада цигле и блокова, милиони комада црепа, стотине хиљада квадрата подних облога, десетине хиљада комада унутрашње и фасадне столарије, километри канализационих, водоводних и електро инсталација...

– На обнови кућа биће ангажована мала и средња предузећа, док ће велике грађевинске фирме радити на обнови инфраструктурних здања . Значајан задатак имају и пројектне организације које ће морати у кратком року да дају пројекте за обнову стамбених објеката – наводи Родић.