СПЦ допушта три брака

"Молим Вас да ми помогнете да саставим кратку и јасну молбу за црквени развод брака. Супруг и ја смо грађански разведени већ девет месеци, а не живимо заједно 16 месеци. Учинио је прељубу коју сам покушала да опростим, али није било сврхе, и већ неко време живи са другом женом. Зато осећам потребу да се тај брак и пред Богом заврши за добро свих нас. Имамо ћерку од две године коју сама гајим, издржавам и васпитавам."
Овако је на православном интернет форуму "Светосавље" помоћ од свештеника потражила једна млада жена како би коначно и пред Господом ставила тачку на неуспелу брачну везу.

Када младенци са крунама на главама у цркви чују завршне речи свештеника "Господе, Боже наш, славом и чашћу венчај их", радосни док примају честитања тешко је и да помисле да њихов брак може да доживи "бродолом". Иако је Господ Исус Христос поручио: "А што је Бог саставио човек да не раставља" (Мк 10.9) заједнички живот запечаћен Светом тајном брака често не може да издржи пред налетима животних искушења. И док је грађански брак могуће и споразумно и релативно брзо окончати, брачни завет на верност дат пред Богом може да раскине само епархијски црквени суд по утврђеној процедури.

Последњих петнаестак година постало је нормално да судбоносно "да" изречено пред матичарем у општини буде поновљено и у цркви. Да је број црквених венчања у порасту показује и пример цркве светог Александра Невског у Београду. Током 1981. склопљено је само шест, а 2006. године 126 бракова. са повећаним бројем црквених венчања повећан је и број црквених развода. Тачне податке колико годишње има развода, упркос упорним покушајима, није било могуће добити у Црквеном суду Архиепископије београдске. Недељник "Европа" недавно је објавио да се на подручју престонице пре 20 година разводило тридесетак брачних парова, а данас око 200 годишње.

Повећан је број црквених развода и у другим земљама са већинским православним становништвом. Како преноси лист "Православље", готово све бугарске митрополије последњих месеци добијају знатно увећан број молби за поништавање брака склопљеног у цркви. Број захтева није увећан само у Софији, поготово су чести у удаљеним крајевима. Највише се разводе млади парови, а један је разведен после само месец дана заједничког живота. Процедура за развод црквеног брака код наших суседа је прилично једноставна. Уз таксу од 10 лева (пет евра) Црквеном суду се подноси црквени венчани лист и доказ да је брак и грађански раскинут.

има случајева да брачни парови после грађанског развода, да ли из незнања или немарности, "забораве" да затраже и црквени, тако да се дешава да уђу у нову брачну везу, а остају у Светој тајни брака са претходним брачним партнерима. Према неким незваничним проценама из Цркве, после развода пред државом само између 30 и 40 одсто брачника затражи и црквени развод. Углавном су то верници који намеравају да склопе нови црквени брак.

Да би Православна црква развела брак неопходно је да се утврди кривица једног од брачника, јер не постоји такозвани споразумни развод. Како наводи др Димшо Перић у књизи "Црквено право", у Светом писму Новога завета постоји само један разлог за развод брака, а то је прељуба: " Ко отпусти жену своју, осим за прељубу, и ожени се другом, чини прељубу" (Мт 19.9)

Касније је под утицајем државноправног законодавства број разлога за развод црквеног брака повећан. Према брачним правилима СПЦ, у бракоразводне узроке спада и "рађење о глави брачном другу" који је у закон унео још цар Теодосије Млађи 440. године, а касније га је преузело и црквено законодавство. Брак се разводи кривицом брачног лица које свесно доведе у озбиљну опасност живот или телесну сигурност брачног друга.

Брачна правила (члан 94) прописују да се брак разводи и кривицом жене која намерно изврши абортус или трајно спречава зачеће. Црквени суд брак може развести ако муж или жена злобно напусте свог брачника и живи од њега одвојено и неће ни на позив црквених власти да се врати и успостави брачну заједницу. Такође, ако један од брачних партнера напусти брак и годину дана се о њему ништа не сазна, брачни друг може тражити развод брака.

Црква може дозволити развод брака и због душевне или телесне болести, али само на основу лекарског мишљења прибављеног у бракоразводној парници. У овом случају пре него што се поднесе захтев за развод муж је дужан да брине и негује жену три, а она њега пет година. Разлог за развод може бити и отпадништво од православне вере, када један од брачних партнера прими другу вероисповест или оде у неку секту. Брачна заједница може се развести и због "моралне покварености" једног од брачника, јер својим поступцима (злочинство, противприродно полно дело, алкохолизам, коцкање...) онемогућава животну заједницу достојну брака.

За разлику од римокатоличке цркве у којој уопште не постоји институција развода, Православна црква допушта три црквена брака, а четврти само у изузетним случајевима и уз дозволу надлежног епископа. Четврти брак Црква је прихватила 920. године. Повод да се донесе ова одлука под називом "Спис сједињења" био је четврти брак византијског цара Лава VI Мудрог који је у то време изазвао велики сукоб између цркве и државе.

-----------------------------------------------------------

У Римокатоличкој цркви уместо развода – растава "од стола и постеље"

Римокатоличка црква не признаје развод брака, али се он под одређеним околностима и прилично компликованим поступком може прогласити ништавим ако се докаже да није правоваљано склопљен. Такву привилегију имао је крајем 2005. године контроверзни певач усташких поскочица Марко Перковић Томпсон. Хрватска јавност се дуго бавила питањем како је црквени суд у Сплиту прогласио да брак Томпсона са певачицом Данијелом Мартиновић није ваљано склопљен.

Како пише "Јутарњи лист", У Хрватској "пуца"сваки трећи, четврти грађански брак, али због строгих критеријума црквених судова на подручју Загреба годишње стиже само 100 захтева за поништење црквене брачне заједнице, од чега се 70 позитивно реши.

Католици уместо развода имају институцију која се зове "растава од стола и постеље", која може бити привремена или доживотна.

Да би неко успео да поништи брак склопљен у Католичкој цркви неопходно је да у дуготрајном процесу докаже да га је особа с којом живи на неки начин довела у заблуду. На пример, успе ли да докаже да супруг или супруга нису озбиљно схватили заклетву дату у цркви, или да су говорили да желе децу, а после нису били спремни на рађање. Затим, разлози да се брак прогласи ништавим могу бити и психички проблеми, тешке болести као шизофренија, физиолошки проблеми као импотенција, хомосексуалност брачног партнера. Посебан проблем настаје ако је један од брачних партнера пре склапања брака прикрио постојеће препреке за правоваљаност брака. На пример, девојци су извађени јајници и она зна да не може имати децу, али злонамерно то крије. Ако се то докаже, такав брак Католичка црква проглашава ништавим.