И он је Милер, Томас Милер

И врапци знају да Мирославу Клозеу, немачком нападачу пољских корена, недостаје гол да се на вечној листи стрелаца светског фудбалског првенства изједначи с Роналдом. Бразилски ас, који је као 17-годишњак био међу изабраницима на Мундијалу 1994, играо је 1998, 2002. и 2006. Баш у Немачкој, на свом последњем шампионату света, срушио је рекорд легендарног немачког „бомбардера” Герда Милера, постигавши и 15. погодак.

Као што је Бразилац надмашио Немца у Немачкој тако Немац може и да престигне Бразилца у Бразилу, али... Селектор Јоахим Лев не гаји сентименталност за Клозеову историјску прилику. Иако је одржан час Португалцима у првој утакмици (4:0), која је била немачка стота на мундијалу, није му дао шансу ни после четвртог гола у 78. минуту. Четири минута касније уместо троструког стрелца Томаса Милера није увео играча који би додатно ојачао одбрану него исто нападача, али Лукаса Подолског.

– Мени је, као тренеру, статистика споредна ствар, али бих био веома срећан кад би Клозе ушао у легенду. Било да игра од почетка или као резерва, изузетно је посвећен и узор је другима – уљудно је изјавио Лев, не одредивши се према томе хоће ли Клозеу да укаже добру згоду, можда већ вечерас против Гане.

Времешни голгетер је у предвечерје Мундијала, три дана пре свог 36. рођендана, приграбио један завидан рекорд. Постао је најбољи стрелац немачке репрезентације свих времена – 69 погодака. На мечу с Јерменијом у Мајнцу, последњем припремном за искушења у Бразилу, ушао је у игру уместо Милера у 67. минуту, а десет минута касније затресао је мрежу. Био је то пети гол домаћих, који су разгалили публику победом са 6:1.

Надмашено је достигнуће Герда Милера, који је 68 погодака постигао у 62 утакмице за државни тим. По броју мечева је тек на 54. месту, што његово голгетерско остварење чини још блиставијим. Клозе има 70 утакмица више од њега и први је пратилац Лотара Матеуса, рекордера са 150.

Као Бреме у финалу 1990.

Док Лев, парадоксално, стоји као бедем пред „Роналдових 15”, славу осваја Бајернов изданак Томас Милер, који у септембру пуни тек 25 година. Играч, који може да делује и као центарфор и као први иза њега, поделио је звање најбољег стрелца Светског првенства с Холанђанином Веслијем Снајдером пре четири године у Јужној Африци. Дали су по пет голова.

С три лопте у португалској мрежи (двадесет голова у 50 утакмица за државни тим), што је седми хет-трик „панцера” на мундијалу, стао је раме уз раме с Рудијем Фелером на седмом месту вечне листе немачких стрелаца на првенству света. На мечевима с Ганом и САД, а извесно је и када крене да се игра на испадање, може да престигне славне земљаке Зелера, Руменигеа и Рана па бар и да се поравна с Клинсманом, можда баш у сусрету с Американцима, којима је прослављени немачки нападач селектор. Будући да ће, сва је прилика, играти и на следећа два шампионата, у Русији 2018. и Катару 2022, имаће прилику да буде други Милер цар мундијалских стрелаца.

Португалију је начео с беле тачке. Његов оштар шут у десни доњи угао голман Руи Партисио није успео да ухвати, иако се бацио на праву страну. Немце је тако изведени пенал подсетио, зато што је био као пресликан, на погодак Андреаса Бремеа у 85. минуту финала Светског првенства на Олимпијском стадиону у Риму 1990, када је њихов тим, победом против Марадонине Аргентине с 1:0, освојио титулу трећи, последњи пут.

Иако је и Серхио Гојкочеа предвидео да ће шут бити упућен доле десно, ни њему није вредело. Бреме, који је играо и левог бека и левог халфа и лево крило, савладао га је десном ногом. А када је Немачка у четвртфиналу у Мексику 1986. избацила домаћина на пенале (без голова после 120 минута), затресао је мрежу левом. Јединствено!

Очи у очи: Хенес – Томашевски,

Штилике – Етори, Подолски – Стојковић

Хладнокрвни Милер, као што је то био и Бреме, није дао да се нађе на неславној листи немачке репрезентације. Само три њена играча нису искористили једанаестерац на мундијалу: двојица у основном времену, а један када се о проласку даље одлучивало с беле тачке. Први је поклекао Ули Хенес. Пенал му је одбранио пољски голман Јан Томашевски на Светском првенству баш у Немачкој 1974. Сусрет у последњем колу у полуфиналној групи био је непосредни двобој за улазак у финале.

Оба тима су имала по четири бода. Утакмица је каснила пола часа због провале облака уочи самог почетка. Није било говора о одлагању. Ватрогасци и остале службе су учинили колико су могли да створе нормалне услове, али је меч упамћен као „Битка на води у Франкфурту”. На стадион се слегло 62.000 гледалаца. Томашевски је био јунак, а Хенес трагичар у 53. минуту. Домаћин је ипак извојевао победу голом Герда Милера у 76.

У финалу против Холандије, који је Немцима припао с 2:1, пенал за изједначење пуцао је Паул Брајтнер, исто у доњи десни угао, али је холандски вратар остао укопан. Да ли Хенес није имао смелости да шутира, тек, свет му се обрушио на главу и две године затим на Звездином стадиону у Београду. Чехословачка и Немачка су после 2:2 пеналима решавали коме ће да припадне титула европског првака. На завршном турниру четворице у Југославији први пут се десило на великим фудбалским међународним такмичењима да се због нерешеног исхода о победнику одлучује с беле тачке. Доскорашњи председник Бајерна, који је због утаје пореза осуђен на затворску казну, послао је лопту небу под облаке на крају четврте серије. Трофеј је Чехословацима донео Антоњин Пањенка ударцем који га је прославио и по начину извођења.

Тридесет шест година после двобоја Хенес – Томашевски на мундијалу су се очи у очи нашли Подолски и Владимир Стојковић. Наш голман је у 60. минуту сачувао мрежу, а тако и победу Србије против Немачке (1:0) у такмичењу по групама у Јужној Африци, која је ипак била Пирова. У последњем колу изгубили смо и од Аустралије (2:1; претходно од Гане с 1:0) па смо завршили учешће.

Још само један немачки репрезентативац, дакле, није био успешан с беле тачке на светском првенству – Ули Штилике. У полуфиналу у Шпанији 1982. први пут су извођени пенали на мундијалу зато што је и после 120 минута у сусрету Немачке и Француске било нерешено – 3:3. Штилике је, ето, био први који није погодио у пенал-серији, а Жан Лик Етори први голман који је одбранио ударац. Претходно су били успешни Французи Жирес, Аморос и Рошето и Немци Калц и Брајтнер. На сцену је затим ступио чувар немачке мреже Харалд Шумахер, који од потоња три шута није зауставио само Платинијев. Тачку је ставио Хорст Хрубеш – 5:4.

Немачка, која је најчешће била у ситуацији да изводи пенале, прошла је даље и следећа три пута: против Мексика у четвртфиналу 1986 – 0:0 (4:1); против Енглеске у полуфиналу 1990 – 1:1 (4:3); против Аргентине као домаћин у четвртфиналу 2006 – 1:1 (4:2). Сви њени извођачи су били хладнокрвни па тако на вечној листи с учинком 17-18 има успешност 94,4%.

У основном времену пенал јој је, рачунајући и меч с Португалијом, досуђен 13 пута. Чешће је на белој тачки била само Шпанија са 17 (један је и онај чувени против Југославије у Валенсији 1982). И „црвена фурија” није искористила два.

------------------------------------------------------------------

Најбољи просек голова још од Еузебија 1966.

Томас Милер је осам голова на мундијалу дао на седам мечева. Пре четири године играо је на шест од немачких седам. Због жутих карона није могао да помогне тиму у полуфиналу против потоњег првака света Шпаније (0:1).

Гледајући у просеку он је најубојитији стрелац светског првенства још од славног Еузебија. Најбољи португалски фудбалер свих времена дао је у Енглеској 1966. девет голова на седам мечева (Португалци играли и утакмицу за треће место), више од било ког другог учесника у „колевци фудбала”.

------------------------------------------------------------------

У ишчекивању педесетог хет-трика

После три гола Томаса Милера на мечу против Португалије Мундијал у Немачкој 2006. остаје једини на којем није постигнут хет-трик. На преосталих 18 првенстава пре овог десило се 48 пута да један играч да три па и више погодака у једној утакмици. Тако је „покера” било шест, а Рус Олег Саленко је у САД 1994. постао апсолутни рекордер с пет голова на мечу с Камеруном (6:1). У збирци је и наш Душан Бајевић, троструки стрелац у победи Југославије против Заира с 9:0 у Западној Немачкој 1974.

Највише пута хет-трик је виђен у Швајцарској 1954 – осам. Репрезентација с највише таквих постигнућа на мундијалу јесте Немачка са седам (следе Аргентина и Мађарска са по четири). Њен легендарни нападач Герд Милер је међу тројицом играча који су на истом шампионату имали по два хет-трика, а једино су чувени Мађар Шандор Кочиш (1954) и он (1970) то успели у две узастопне утакмице. Два хет-трика (Француз Жист Фонтен 1958), али на различитим мундијалима, укњижио је још само аргентински ас Габријел Батистута (1994, 1998).

Од Милерова три поготка први је био с беле тачке. Гол из пенала, други међу своја три, његов славни презимењак је дао против Бугара.