I on je Miler, Tomas Miler

I vrapci znaju da Miroslavu Klozeu, nemačkom napadaču poljskih korena, nedostaje gol da se na večnoj listi strelaca svetskog fudbalskog prvenstva izjednači s Ronaldom. Brazilski as, koji je kao 17-godišnjak bio među izabranicima na Mundijalu 1994, igrao je 1998, 2002. i 2006. Baš u Nemačkoj, na svom poslednjem šampionatu sveta, srušio je rekord legendarnog nemačkog „bombardera” Gerda Milera, postigavši i 15. pogodak.

Kao što je Brazilac nadmašio Nemca u Nemačkoj tako Nemac može i da prestigne Brazilca u Brazilu, ali... Selektor Joahim Lev ne gaji sentimentalnost za Klozeovu istorijsku priliku. Iako je održan čas Portugalcima u prvoj utakmici (4:0), koja je bila nemačka stota na mundijalu, nije mu dao šansu ni posle četvrtog gola u 78. minutu. Četiri minuta kasnije umesto trostrukog strelca Tomasa Milera nije uveo igrača koji bi dodatno ojačao odbranu nego isto napadača, ali Lukasa Podolskog.

– Meni je, kao treneru, statistika sporedna stvar, ali bih bio veoma srećan kad bi Kloze ušao u legendu. Bilo da igra od početka ili kao rezerva, izuzetno je posvećen i uzor je drugima – uljudno je izjavio Lev, ne odredivši se prema tome hoće li Klozeu da ukaže dobru zgodu, možda već večeras protiv Gane.

Vremešni golgeter je u predvečerje Mundijala, tri dana pre svog 36. rođendana, prigrabio jedan zavidan rekord. Postao je najbolji strelac nemačke reprezentacije svih vremena – 69 pogodaka. Na meču s Jermenijom u Majncu, poslednjem pripremnom za iskušenja u Brazilu, ušao je u igru umesto Milera u 67. minutu, a deset minuta kasnije zatresao je mrežu. Bio je to peti gol domaćih, koji su razgalili publiku pobedom sa 6:1.

Nadmašeno je dostignuće Gerda Milera, koji je 68 pogodaka postigao u 62 utakmice za državni tim. Po broju mečeva je tek na 54. mestu, što njegovo golgetersko ostvarenje čini još blistavijim. Kloze ima 70 utakmica više od njega i prvi je pratilac Lotara Mateusa, rekordera sa 150.

Kao Breme u finalu 1990.

Dok Lev, paradoksalno, stoji kao bedem pred „Ronaldovih 15”, slavu osvaja Bajernov izdanak Tomas Miler, koji u septembru puni tek 25 godina. Igrač, koji može da deluje i kao centarfor i kao prvi iza njega, podelio je zvanje najboljeg strelca Svetskog prvenstva s Holanđaninom Veslijem Snajderom pre četiri godine u Južnoj Africi. Dali su po pet golova.

S tri lopte u portugalskoj mreži (dvadeset golova u 50 utakmica za državni tim), što je sedmi het-trik „pancera” na mundijalu, stao je rame uz rame s Rudijem Felerom na sedmom mestu večne liste nemačkih strelaca na prvenstvu sveta. Na mečevima s Ganom i SAD, a izvesno je i kada krene da se igra na ispadanje, može da prestigne slavne zemljake Zelera, Rumenigea i Rana pa bar i da se poravna s Klinsmanom, možda baš u susretu s Amerikancima, kojima je proslavljeni nemački napadač selektor. Budući da će, sva je prilika, igrati i na sledeća dva šampionata, u Rusiji 2018. i Kataru 2022, imaće priliku da bude drugi Miler car mundijalskih strelaca.

Portugaliju je načeo s bele tačke. Njegov oštar šut u desni donji ugao golman Rui Partisio nije uspeo da uhvati, iako se bacio na pravu stranu. Nemce je tako izvedeni penal podsetio, zato što je bio kao preslikan, na pogodak Andreasa Bremea u 85. minutu finala Svetskog prvenstva na Olimpijskom stadionu u Rimu 1990, kada je njihov tim, pobedom protiv Maradonine Argentine s 1:0, osvojio titulu treći, poslednji put.

Iako je i Serhio Gojkočea predvideo da će šut biti upućen dole desno, ni njemu nije vredelo. Breme, koji je igrao i levog beka i levog halfa i levo krilo, savladao ga je desnom nogom. A kada je Nemačka u četvrtfinalu u Meksiku 1986. izbacila domaćina na penale (bez golova posle 120 minuta), zatresao je mrežu levom. Jedinstveno!

Oči u oči: Henes – Tomaševski,

Štilike – Etori, Podolski – Stojković

Hladnokrvni Miler, kao što je to bio i Breme, nije dao da se nađe na neslavnoj listi nemačke reprezentacije. Samo tri njena igrača nisu iskoristili jedanaesterac na mundijalu: dvojica u osnovnom vremenu, a jedan kada se o prolasku dalje odlučivalo s bele tačke. Prvi je poklekao Uli Henes. Penal mu je odbranio poljski golman Jan Tomaševski na Svetskom prvenstvu baš u Nemačkoj 1974. Susret u poslednjem kolu u polufinalnoj grupi bio je neposredni dvoboj za ulazak u finale.

Oba tima su imala po četiri boda. Utakmica je kasnila pola časa zbog provale oblaka uoči samog početka. Nije bilo govora o odlaganju. Vatrogasci i ostale službe su učinili koliko su mogli da stvore normalne uslove, ali je meč upamćen kao „Bitka na vodi u Frankfurtu”. Na stadion se sleglo 62.000 gledalaca. Tomaševski je bio junak, a Henes tragičar u 53. minutu. Domaćin je ipak izvojevao pobedu golom Gerda Milera u 76.

U finalu protiv Holandije, koji je Nemcima pripao s 2:1, penal za izjednačenje pucao je Paul Brajtner, isto u donji desni ugao, ali je holandski vratar ostao ukopan. Da li Henes nije imao smelosti da šutira, tek, svet mu se obrušio na glavu i dve godine zatim na Zvezdinom stadionu u Beogradu. Čehoslovačka i Nemačka su posle 2:2 penalima rešavali kome će da pripadne titula evropskog prvaka. Na završnom turniru četvorice u Jugoslaviji prvi put se desilo na velikim fudbalskim međunarodnim takmičenjima da se zbog nerešenog ishoda o pobedniku odlučuje s bele tačke. Doskorašnji predsednik Bajerna, koji je zbog utaje poreza osuđen na zatvorsku kaznu, poslao je loptu nebu pod oblake na kraju četvrte serije. Trofej je Čehoslovacima doneo Antonjin Panjenka udarcem koji ga je proslavio i po načinu izvođenja.

Trideset šest godina posle dvoboja Henes – Tomaševski na mundijalu su se oči u oči našli Podolski i Vladimir Stojković. Naš golman je u 60. minutu sačuvao mrežu, a tako i pobedu Srbije protiv Nemačke (1:0) u takmičenju po grupama u Južnoj Africi, koja je ipak bila Pirova. U poslednjem kolu izgubili smo i od Australije (2:1; prethodno od Gane s 1:0) pa smo završili učešće.

Još samo jedan nemački reprezentativac, dakle, nije bio uspešan s bele tačke na svetskom prvenstvu – Uli Štilike. U polufinalu u Španiji 1982. prvi put su izvođeni penali na mundijalu zato što je i posle 120 minuta u susretu Nemačke i Francuske bilo nerešeno – 3:3. Štilike je, eto, bio prvi koji nije pogodio u penal-seriji, a Žan Lik Etori prvi golman koji je odbranio udarac. Prethodno su bili uspešni Francuzi Žires, Amoros i Rošeto i Nemci Kalc i Brajtner. Na scenu je zatim stupio čuvar nemačke mreže Harald Šumaher, koji od potonja tri šuta nije zaustavio samo Platinijev. Tačku je stavio Horst Hrubeš – 5:4.

Nemačka, koja je najčešće bila u situaciji da izvodi penale, prošla je dalje i sledeća tri puta: protiv Meksika u četvrtfinalu 1986 – 0:0 (4:1); protiv Engleske u polufinalu 1990 – 1:1 (4:3); protiv Argentine kao domaćin u četvrtfinalu 2006 – 1:1 (4:2). Svi njeni izvođači su bili hladnokrvni pa tako na večnoj listi s učinkom 17-18 ima uspešnost 94,4%.

U osnovnom vremenu penal joj je, računajući i meč s Portugalijom, dosuđen 13 puta. Češće je na beloj tački bila samo Španija sa 17 (jedan je i onaj čuveni protiv Jugoslavije u Valensiji 1982). I „crvena furija” nije iskoristila dva.

------------------------------------------------------------------

Najbolji prosek golova još od Euzebija 1966.

Tomas Miler je osam golova na mundijalu dao na sedam mečeva. Pre četiri godine igrao je na šest od nemačkih sedam. Zbog žutih karona nije mogao da pomogne timu u polufinalu protiv potonjeg prvaka sveta Španije (0:1).

Gledajući u proseku on je najubojitiji strelac svetskog prvenstva još od slavnog Euzebija. Najbolji portugalski fudbaler svih vremena dao je u Engleskoj 1966. devet golova na sedam mečeva (Portugalci igrali i utakmicu za treće mesto), više od bilo kog drugog učesnika u „kolevci fudbala”.

------------------------------------------------------------------

U iščekivanju pedesetog het-trika

Posle tri gola Tomasa Milera na meču protiv Portugalije Mundijal u Nemačkoj 2006. ostaje jedini na kojem nije postignut het-trik. Na preostalih 18 prvenstava pre ovog desilo se 48 puta da jedan igrač da tri pa i više pogodaka u jednoj utakmici. Tako je „pokera” bilo šest, a Rus Oleg Salenko je u SAD 1994. postao apsolutni rekorder s pet golova na meču s Kamerunom (6:1). U zbirci je i naš Dušan Bajević, trostruki strelac u pobedi Jugoslavije protiv Zaira s 9:0 u Zapadnoj Nemačkoj 1974.

Najviše puta het-trik je viđen u Švajcarskoj 1954 – osam. Reprezentacija s najviše takvih postignuća na mundijalu jeste Nemačka sa sedam (slede Argentina i Mađarska sa po četiri). Njen legendarni napadač Gerd Miler je među trojicom igrača koji su na istom šampionatu imali po dva het-trika, a jedino su čuveni Mađar Šandor Kočiš (1954) i on (1970) to uspeli u dve uzastopne utakmice. Dva het-trika (Francuz Žist Fonten 1958), ali na različitim mundijalima, uknjižio je još samo argentinski as Gabrijel Batistuta (1994, 1998).

Od Milerova tri pogotka prvi je bio s bele tačke. Gol iz penala, drugi među svoja tri, njegov slavni prezimenjak je dao protiv Bugara.