Интернет шпијуни улазе у сваку кућу

Петог јуна прошле године открића бившег америчког агента Едварда Сноудена процурела су у јавност и шокираласвет и тако потврдила општу претпоставку о свевидећем оку Великог брата на интернету. Годину дана касније изгледа да упозорења одбеглог америчког обавештајца ипак нису схваћена довољно озбиљно, упркос томе што има покушаја да се свеобухватни надзор над грађанима угради у систем западних вредности.

Ове седмице Британце је уздрмало признање безбедносних служби да их масовно надзиру на „Гуглу”, „Фејсбуку”, „Твитеру” и другим америчким сервисима и да је све то у складу са законом. Реч је о тумачењу једног спорног акта, донетог пре него што су уопште и настали „Фејсбук” и „Твитер”. Тако је, по Закону о истражном поступку из 2000, дозвољено је пресретање „екстерне комуникације” без појединачног судског налога.

Пошто се сервери најпопуларнијих друштвених мрежа и претраживача налазе у САД, безбедносна служба GCHQ, британски еквивалент америчке Националне безбедносне агенције (NSA), протумачила је ову одредбу онако како јој је одговарало. Обавештајци су закључили да оно што британски грађани размењују са другим Британцима преко „Фејсбука”, „Твитера” или „Џимејла” – и јесте „екстерна комуникација”, јер комуницирају преко сервера ових компанија у иностранству.

Генерални директор британске Службе за безбедност и противтероризам Чарлс Фар објавио је документ на 48 страна као одговор на тужбу активиста за људских права, поднету у светлу Сноуденових открића. Документ садржи уобичајено образложење да су „у свету који се технолошки брзо развија највећа претња безбедности милитантни исламски терористи и идентификовање индивидуалних мета пре почетка праћења је изузетно тешко”.

„Гугл” је одмах нагласио да владама предаје податке у складу са законом и да није ни у каквом програму који би омогућио заобилазни приступ корисничким подацима. „Фејсбук” је одбио да коментарише, али извори блиски компанији наговештавају да се тренутно спроводи боља енкрипција која ће отежати свакој влади да надзире приватне размене. У Фаровом документу није потврђено, али ни негирано постојање шпијунског програма „Темпора” који, према незваничним подацима, користи мрежу оптичких каблова за телефонски и интернет саобраћај, што је омогућило службама са обе стране Атлантика да обрађују чак 600 милиона телефонских разговора дневно.

Признање масовног шпијунирања „по закону”,изазвало је огорчење британске јавности. Преовлађује став да је ово најбољи доказ да се закони о надзору морају прилагодити модерном добу како би службе могле да се изборе са новим претњама, а да се при том масовно не угрожава право грађана на приватност. „Да би вам ушла у кућу, влади треба налог. У разговорима с полицијом имате право да ћутите. Али на интернету, извртањем закона, сва ова права нестају”, пише „Гардијан”. Угледни лист, један од два са којима је Сноуден сарађивао, констатује да британска јавност није равнодушна по питању приватности и да су неки случајеви с правом изазвали гнев, али да импликације Сноуденових открића нису довољно озбиљно схваћене.

„Парламент мора да покаже кичму, суочен с државе и безбедносних служби. Ево простог рецепта. Уместо да се рвете с технолошким детаљима, фокусирајте се на суштински принцип права на приватност. Интернет комуникација између британских грађана треба да буде света као и обично писмо”, пише у уводнику „Гардијана”. Мора да постоји и транспарентнији однос између корисника, провајдера и државе, а услови коришћења, дугачки као „Магбет”, морају да се сведу на једну страну. Корисник мора да зна како ће подаци о њему бити коришћени и заштићени, уз обавезну напомену да се не може гарантовати да им неће приступити тајне службе, предлаже „Гардијан”, уз оцену да је заблуда да онај ко нема шта да крије нема чега ни да се плаши, јер што се више личних података скупља већа је и опасност од злоупотребе.

„Дојче веле” пише да су за ових годину дана западни политичари упорно игнорисали захтеве да се надзор над грађанима смањи и указује на најновију иницијативу немачке тајне службе. БНД је, према сазнањима „Зидојче цајтунга”, спреман да уложи 300 милиона евра у нове технологије, између осталог оне за надзор друштвених мрежа у реалном времену. „Годину дана од афере Сноуден, у току је уграђивање свеобухватног надзора над грађанима у канон западних вредности,” констатује „Дојче веле”.

Ј.Ј.К.

-----------------------------------------------------------

За Гугл и Фејсбук приватност не постоји

Може ли интернет да буде боље заштићен од надзора, ако се зна да пословни модел највећих компанија подразумева задирање у приватност

На годишњицу избијања афере Сноуден покренута је кампања „Ресетуј мрежу” чији је циљ да интернет буде боље заштићен од њушкања разних служби. Сноуден, који је 10 месеци у егзилу у Русији, поручио је људима из целог света да не траже приватност, него да је сами врате.

„Пре годину дана сазнали смо да је интернет под присмотром и да нас прате стварајући трајну документацију наших приватних живота, ма колико били невини и обични. Данас можемо да почнемо да радимо на ефикасном затварању наших онлајн комуникација. Енкрипција је први ефикасан корак који свако може да предузме,” поручио је узбуњивач који се укључио преко сателита на скуп у Њујорку 5. јуна, рекавши да масовни надзор није само амерички него глобални проблем.

Тифани Ченг из организације Борба за будућност, једног од покретача кампање, рекла је да ни после годину дана Конгрес и Обамина влада нису заштитили права грађана и да се сада суочавају са побуном, јер технолошке компаније и корисници интернета заједнички раде против масовног надзора НСА.

„Гардијан” је годишњицу „афере Сноуден” покренуо платформу на којој узбуњивачи могу анонимно да предају документе и податке. „Гугл” је објавио код за енкрипцију свог браузера. И „Мозила” покреће сличан пројекат, а „Тамблр”, сајт за блогове у власништву „Јахуа”, објавио да ће по обезбедити ССЛ енкрипцију за читаоце његових 189 милиона блогова. Неки међутим примећују да је иронија то што су се кампањи придружиле компаније чији се пословни модел заснива на „исисавању” корисничких података.

Астра Тејлор, филмски стваралац и писац, износи став да се ИТ корпорације нису придружиле из племенитих побуда, већ зато што су им Сноуденова открића нанела штету.

„Оне би радије критиковале државну шпијунажу него што би признале шта све раде да је олакшају. О масовном прикупљању података за сврхе циљаног рекламирања није било речи на скупу. Срећни смо што је Сноуден нанео опипљиву штету технолошким фирмама, јер у супротном не би имале разлога да гунђају због владиних недела. Чак и док критикују НСА, ’Гугл’ и ’Фејсбук’ најављују промене које даље задиру у наше интимне животе. Данас, иако истражује како да продужи људски век, створи вештачку интелигенцију и отпутује у свемир, ’Гугл’ је крајње завистан од рекламних долара. Пословни модел водећих технолошких компанија је задирање у приватност. Енкрипција је суштински важна, али да бисмо стварно ресетовали интернет, мораћемо да преиспитамо економску логику на којој почива постојећи систем и осмислимо начине финансирања који ће поштовати наше право да не будемо праћени”, пише Тејлор у ауторском тексту за „Гардијан”.

Ј.Ј.К.

-----------------------------------------------------------

Клинтоновој смета шпијунажа савезника

Бивши државни секретар САД и вероватно будући председнички кандидат Хилари Клинтон, до недавно није се упуштала у полемике поводом Сноуденових открића. Међутим, у интервју за „Фокс”, прошле седмице рекла је да су за масовно шпијунирање крива велика овлашћења дата обавештајцима после терористичких напада 2001. и позвала је Конгрес да врати грађанима уставом загарантована права на приватност.

„Коначно пажљиво преиспитујемо законе усвојене после 11. септембра. Урадили смо то у журби јер смо били забринути и уплашени. Сада морамо да се вратимо корак уназад и осигурамо праву равнотежу  између слободе и безбедности,” рекла је Клинтон. Представнички дом недавно је усвојио верзију Закона о слободама који забрањује масовно прикупљање података. Активисти за грађанске слободе сматрају, међутим, да су владини адвокати ублажили неке одредбе и залажу се да Сенат усвоји строжу верзију. Клинтонова је критиковала и шпијунирање савезника и рекла је да се Ангела Меркел с правом љути.