Бестселер о свеопштем надзирању

Антиутопије као креације видовитих уметника попут Орвела, Хакслија, Замјатина полако се остварују, због тога што људи данас добровољно и са задовољством остављају податке о себи на друштвеним мрежама: „Фејсбуку”, „Твитеру”, „Мајспејсу”. О томе говори и роман „Круг” савременог америчког писца Дејва Егерса. Превод овог дела са енглеског на српски, међу првима у свету, објавила је београдска издавачка кућа „Бука”, а до краја године „Круг” ће бити штампан у више од двадесет земаља.

Егерс у свом новом делу дистопијски приказује ауторитарно дигитално друштво, лишено приватности и хуманости, дочарава слику стварности у којој су ишчезли осећаји за перспективу и равнотежу. Роман је постао велики хит и већ је продат у више од 250.000 примерака, изазивајућиопречне коментаре, као иреакције особа блиских ИТ гигантима, који су се препознали у овој антиутопији. Постоје и мишљења да Егерс приказује директну супротност стварног функционисања технолошких компанија, да их не разуме.

Цењени писац и критичар Лев Гросман, пак,оценио је за „Тајм” да је немогуће написати „1984” за наше доба, пошто је време у којем живимо још „1984”.

– Међутим, Егерсов „Круг” можемо да схватимо као актуелан и убедљив додатак Орвеловом делу. Полазиште „Круга” јесте да нас Велики брат и даље прати, само што је његова инкарнација сада ингениознија и подмуклија. Упознали смо Великог брата – и то смо ми...Када сам прочитао „Круг”, постао сам свеснији друштвених мрежа и начина на који изобличују наш свет у живи пакао непрестаног и свеопштег узајамног надзирања – речи су Лева Гросмана.

„Дејли њуз” преноси став Маргарет Еби да аутор „Круга” не узима у обзир чињеницу да човек који је присутан на интернету може да има успешан живот и изван њега. Кејт Лос, ауторка романа „Краљеви дечаци”, оптужила је Егерса да је украо њену идеју из ове књиге, и да је „поново написао њену књигу као сопствени роман”.

Егерсова књига названа је по „Кругу”, најмоћнијој светској ИТ компанији, некој врсти хибрида „Фејсбука” – „Твитера” – „Гугла” – „Амазона” – Силиконске долине.

Романескна прича прати главну јунакињу Меј Холанд, која добија посао у „Кругу”, најмоћнијој ИТ компанији на свету, што схвата као животну прилику. „Круг”, са седиштем у огромном кампусу у Калифорнији, повезује личне имејл налоге корисника, профиле на друштвеним мрежама, услуге онлајн банкарства и трговине са својим универзалним оперативним системом, стварајући свакоме јединствени онлајн идентитет.

Као што је то у роману „Фирма” Џона Гришама и уопште у причама које с почетка делују нестварно добро за главне ликове, да би се касније испоставило да су склопили својеврсне уговоре с ђаволом, и у „Кругу” је јунакиња одушевљенасјајним функционисањем нове технолошке компаније којој се придружује. Ту се одржавају сјајна корпоративна дружења, уз вино ниске калоричне вредности – али од којег се брже опија, организују се спортске активности, са лидером правим гуруом…

– Оно што почиње као прича о младој амбициозној жени пуној идеала врло брзо постаје узбудљив роман пун неизвесности, који покреће питања о важности сећања, историје, приватности, демократији и границама људског знања. Друштво блиске будућности приказано антиутопијски, при чему његови становници с одушевљењем пристају да сваки тренутак њихових живота буде забележен оком камере и да им деца буду чипована зарад „сигурности и просперитета” –рекао је за Танјугглавни уредник „Буке” Иван Бевц.

Према оцени књижевне критичарке „Њујорк тајмса” Мичико Какутани, ово дело је „парабола о животним опасностима које вребају у дигиталном добу, у којем се све више наших личних података скупља, проучава и користи за зараду, све се надзире, где је приватност превазиђена, а маоистички колективизам је главна идеологија.”

М. Вулићевић