Битлси у позоришту

Лас Вегас данас, лета 2007, обнавља сећање на светске хитове групе "Битлс". "Битлси" у позоришту! Скоро сто њихових композиција смењује се и укршта у наснимавању, стварајући ватромет спајања познатих мелодија и славних "нумера". Али ко се упустио у такав подухват, у тај мелодијски меланж? Ко толико о Битлсима зна да толико може? Само један: сер Џорџ Мартин, музичар који је и пре четрдесет година за микспултом пуштао, "чистио", спајао и низао, скоро коауторски испраћао најславније нумере "Битлса" у свет.

За ово музичко оживљавање хитова, удовица Џона Ленона, Јоко Оно, одобрила је пуштање зачетне верзије "Поља јагода заувек" (Strawbery fields forever) и сада се читавих девет верзија (!) те композиције укршта и звучно пропиње у незамисливој целини бајно хармонизованих музичких фраза. Ведро одзвања "Жута подморница" у свом подводном машинском озвучењу, проламају се "Усамљена срца наредника Пепера", преливају се навирући звуци "Елеоноре Ригби", миксовано протиче сетна Харисонова "Док моја гитара тихо плаче" (While my guitar gently weaps) чију је прву верзију Џорџ Мартин сада звучно тако узбудљиво "прочистио" уз пуну сагласност Харисонове удовице којој се таква верзија "веома допала".

Из Мартинове прераде чује се и "нова" "Лејди Мадона" за коју и њен творац сер Пол Макартни, дошав` на премијеру, каже да звучи као "нови, добар сингл"!

Цели тај музички веледогађај обједињено је постављен под насловом основне нумере Ленон-Макартнија "Лàв" (Љубав) коју на сцени прате стари и нови наснимљени гудачи, дувачи и перкусионисти славне Лондонске филхармоније!

Ех, какав ли је то битлзовани космос звукова. Реаранжирање и коначно пултмиксовање са сценским постављањем стотинак славних "нумера" у позоришту Лас Вегаса коштало је невероватних 150 милиона долара и недељно то музичко чудо види и чује по 20 хиљада посетилаца. Целу Америку сад потреса тај сасвим неочекиван, најсензационалнији музички догађај који према тренутно важећем уговору неће моћи да пређе ни у матичну Британију, нити у Европу, иако је све баш ту и почело из ливерпулских подрума 1961. уз своједобну подршку наступима Шедоуза Тонија Шеридана кога су "Битлси" тада музички пратили на њиховој првој турнеји по Западној Немачкој 1962.

"Штета", каже сер Џорџ Мартин за ово звучно чудо у Лас Вегасу, "али разумљиво: превише је скупо." Тако су генерације данас зрелих Европљана, чији је емотивни свет израстао на звуцима "Битлса", ускраћене за тако лепу могућност да изнова проживе "нове" звуке старих заноса.

Музички догађај који се, ето чујемо, изван Лас Вегаса не да видети, али када ће моћи бар да се целовито чује? И овде, на Балкану, међу нама? То, засад, нико не зна.