Апатија и летаргија у целој земљи

Расим Љајић, потпредседник Владе, признаје да је и сам изненађен причама да председник Владе Црне Горе припрема удар на независне медије у Србији и Ђукановићевим упозорењем да „рукопис” појединих написа у београдској штампи личи на онај из 2003. године.

Повлачећи паралелу између овог тренутка и тог времена, он каже да су и влада Зорана Ђинђића и влада Александра Вучића имале велику шансу да заврше реформе и да су за то имале подршку међународне заједнице.

– Разлика је у томе што је 2003. године било много више енергије у друштву. Сада владају апатија и летаргија у целој земљи. Плашим се само да ми не будемо друштво пропуштених шанси. Ми нисмо пропустили прилику да сваку прилику пропустимо. И плашим се да би то могло да се догоди уколико реформе не доведемо до краја – каже Љајић у интервјуу „Политици”.

На кога је Вучић мислио када је рекао да је српска држава јача од оних који би да је сруше? Може ли ова атмосфера која се ствара да се доведе у везу са суђењем Дарку Шарићу?

То заиста не знам. Али сличност и 2003. и 2014. године јесте што и тада и сада немамо изграђене институције. Нажалост, нисмо их изградили ни 15 година после демократских промена. Кључ успеха, реформи и напретка једне земље јесу јаке и стабилне демократске институције. Зато ни није чудо што овако говоримо и све сводимо на персонални ниво.

Били сте у свакој влади после петоокотобарских промена. Осећате ли се одговорним што реформе нису спроведене? И да ли после свих тих година грађани могу да верују да ће реформе бити завршене?

Могу да будем одговоран за оно што сам радио сразмерно политичкој снази и учешћу у свакој влади. Ја нисам био министар полиције, финансија или нешто слично. За шта сам могао да будем одговоран као министар за људска и мањинска права у домену спровођења економских реформи, на пример? Трудио сам се да сваки посао радим најбоље што могу и да реформе у свом сектору спроведем и потпуно сам задовољан.

Да ли су оволики број афера и сукоби у полицији доказ да држава не може да успостави контролу или је ово изговор да се државни апарат очисти?

Ја заиста не знам шта је позадина свих ових сукоба. Само знам да ово мора да престане и да није добро ни за полицију ни за државу. Овим се шаље лоша порука обичним грађанима.

Пошто сте се дуго бавили сарадњом с Хагом, да ли сте очекивали да Шешељ прихвати понуду Хашког трибунала да оде кући на привремену слободу?

Знао сам каква ће Шешељева реакција бити јер је он доследан од првог дана, као што је успео добрим делом у намери да дискредитује Трибунал. Ово јесте преседан који се никада није десио од оснивања суда, да само судско веће покрене поступак за привремено пуштање на слободу оптуженика. То јесте изненађење, али ако погледате цео случај, јасно је да и сам Трибунал тражи излаз из ове ситуације која је добрим делом настала захваљујући том трибуналу. Он не може себе да амнестира од одговорности да један човек једанаест и по година лежи у затвору без пресуде. То је непојмљиво.

Очекујете ли његов повратак у политички живот Србије?

Ту има неколико сценарија. Тужилаштво је добило рок до понедељка да се изјасни и онда следи одлука судског већа. Она може бити да Шешеља пусте на слободу под условима под којима пуштају све. Преседан је направљен једино код Хараднаја, коме је омогућено да се бави политиком. У свим другим случајевима постојали су критеријуми неучествовања у политичком и јавном животу, обавеза да пријављује се полицији. Друга могућност јесте да му забране да се бави политиком и да Шешељ под тим условима не жели да оде на привремену слободу.

Рекли сте да смо у Русији могли да добијемо црвени картон због извоза свињског меса, али да смо се некако провукли. Шта су вам тачно рекли? И шта су пронашли у пошиљци индустрије „Ђурђевић”?

У нашим медијима се стекао утисак да ми извозимо црвљиво месо. Ниједну реч нису изговорили о безбедности и хигијенској исправности хране. Руска инспекција је у свом извештају јасно написала да су црви пронађени у контејнерима који служе за прикупљање кланичког отпада, који се одвози у кафилерију. И то је једина истина.

Руски министар пољопривреде Николај Фјодоров је рекао да је у последње време њима стизало месо из трећих земаља са ознаком да је из Србије. Да ли се на то сумња и у овом случају?

То јесте велики проблем. Ми смо тренутно једина земља у Европи која има дозволу за извоз свињског меса у Русију, јер су због свињске куге забранили увоз из ЕУ. Проблем је што су између палета нашли картоне на којима пише Шпанија, Хрватска и Мађарска. То је за њих била довољна индикација да се месо увози из тих земаља, препакује код нас и извози на њихово тржиште. Ми испитујемо цео случај. Утврђено је да из Мађарске није било увоза меса. Сада се испитује за ове друге. Овај извозник је и раније увозио из Шпаније и Хрватске. Он тврди да је користио само картоне да би одвојио месо у палетама, а да није стављао увезено месо из тих земаља у пошиљку за Русију. Ветеринарска инспекција тамо још ради, три инспектора су присутна свакодневно и то не увек исти да бисмо смањили могућност манипулација, подмићивања и било чега другог.

Да ли је довољно само Ђурђевићу забранити извоз и суспендовати инспектора? Јер се не може рећи да је реч само о немарности и глупости. Руски министар пољопривреде је рекао да је било случајева да уместо декларисане сланине пронађу нешто друго. Прошле године је сличан проблем постојао с препакивањем јабука...

То с јабукама је било само сумња. Рекао сам да је у случају Ђурђевића реч о немару и глупости јер нисам имао намеру да било кога унапред оптужујем. Тог човека уопште не познајем. Веће казне нема него да му забраните извоз. Уколико се установи да је препакивао увезено месо следи му кривична пријава. Ту нема никакве дилеме.

Како се овај случај одржава на остале извознике?

Руси су ми рекли да неће бити проблема зато што смо били искрени и што ништа не скривамо. Ми смо кренули тамо с намером да кажемо шта је истина, шта смо урадили и на шта сумњамо. Није нам падало на памет  да чупамо некога, мажемо и лажемо јер то нигде више не пролази. Састанак је почео доста оштро с руске стране. Рекли су да су изненађени, да је то недопустиво, да су раније упозоравали, да су нудили помоћ њихових инспектора, али да одавде није било званичног позива да они дођу и да помоћ више неће нудити.

Треба ли нама Руси да кажу да ми имамо проблем с ветеринарском инспекцијом и да она треба да се едукује?

Они имају стандарде који су у великој мери усаглашени са ЕУ, али имају и неке своје правила. У Литванији постоје фабрике које су потпуно прилагођене руским стандардима и раде само за њих. И код нас ће делови неких кланица бити намењени том тржишту и њиховим стандардима. Превели смо 4.500 страница текста правилника за увоз на тржиште Русије јер су у међувремену мењали неке прописе.

Тресле су нас афере о продаји пљескавица од цркнутих животиња, да се деци продају производи с прелепљеним декларацијама, да увозимо замрзнуто месо из Аргентине и продајемо га као свеже. Какву ми то храну једемо и како можемо да будемо сигурни да је то што једемо исправно?

Не треба ништа лагати и обмањивати. Ако је неко прекршио закон и угрозио безбедност људи и није испунио хигијенске стандарде хране тај треба да одговара. Немојмо навлачити  кривицу на све произвођаче. Слажем се да треба изаћи и рећи тај и тај произвођач је урадио то и то, али само ако је сто одсто тачно. Треба нам измена Закона о безбедности хране у смислу веће заштите потрошача и враћање надлежности санитарне инспекције.

Шта су услови за улазак у Светску трговинску организацију и да ли се од нас тражи дозволимо промет ГМО производа?

Услови за СТО су исти за сваку земљу. О томе се заправо не преговара. Остало нам је да изменимо по један члан у три закона. Да изједначимо акцизе за домаћа и страна пића, променимо члан везан за музички динар и члан у Закону о промету ГМО. Шта год да урадимо биће забрањено узгајање ГМО и практично ће бити онемогућен промет и то свака земља може да уради. Не можемо експлицитно да кажемо да је забрањен промет било ког производа, али свако има право да дефинише услове под којим одређен производ може да се увезе. А ти услови могу бити такви да практично онемогуће промет ГМО.

Али сумња се да је та храна већ у промету, као у случају пилетине у „Мекдоналдсу”, увезених чоколадица…?

Код нас и досадашњи закон каже да је дозвољено 0,9 одсто, јер се у том случају не ради о генетски модификованој храни. И треба вршити сталне контроле тамо где постоји сумња да је тај проценат већи. Према томе, шта год урадимо грађани немају разлога да се плаше јер ће промет ГМО бити де факто онемогућен. Урадићемо оно што су урадиле Аустрија, Швајцарска, Русија...

Када ће бити расписан тендер за продају „Телекома”, по којој цени и да ли постоје заинтересовани купци?

Ништа прецизно у овом тренутку не можемо да кажемо јер би било крајње контрапродуктивно. Не смемо да поновимо грешку од прошли пут, да расписујемо тендер, а да не знамо да ли ће се неко појавити. Још један неуспешан тендер би за „Телеком” био погубан јер би његова цена драстично пала. Неће се ићи грлом у јагоде. У овом тренутку има много оних који показују интересовање и траже информације и референце. Али то је више испитивање тржишта и опипавање пулса.

Колико се повећање ПДВ за 20 на компјутерску опрему одразило на ИТ сектор?

Нисам био срећан због такве одлуке јер је то сектор који има највише потенцијала за развој и велике могућности за извоз. Прошле године смо извезли софтвере у вредности 230 милиона евра, што је за 30 одсто више него претходне године. Ми смо на 40. месту у свету по вредности извоза софтвера, а још нисмо искористили те потенцијале. Тек 62 евра улажемо по становнику. Хрватска улаже 200 евра, а ЕУ 800 евра.

Када можемо да очекујемо долазак „Лидла” у Србију?

Не желим да дајем никакве рокове јер је крајње незахвално. Та компанија је купила 12 локација, од чега је спорна једна у Нишу где с локалном самоуправом треба да реше административне проблеме и у Ваљеву где траже проширење плаца, али је потребна сагласност Војске. Још две локације на Звездари су у фази куповине и једна на Новом Београду. У преговорима су с десетак локалних самоуправа, Нишем, Ужицем, Чачком, Сомбором, Кикиндом , Панчевом, Лесковцем, Крушевцем, Лазаревцем. Када обезбеде 15 локација крећу у изградњу објеката. Дистрибутивни центар ће правити у околини Београда. Дилема не постоји да ли долазе, али наша немарност је често фактор који их успорава.

Да ли због те наше немарности и спорости администрације чекамо на долазак Икее пуних шест година?

Они не желе много да говоре о плановима. Ми помажемо колико можемо да заврше папирологију. Намеравају да отворе пет објекта овде, колико нам је познато.

Како је то могуће да у Хрватској све заврше за неколико месеци и отворе робну кућу, а код нас сваки пут изнова померају рокове?

Хрватска је због Икее мењала законе. Код нас је кључна измена Закона о планирању и изградњи, којом ће бити предвиђено да за 60 дана добијете грађевинску дозволу уместо за годину. Решиће се и питање конверзије права коришћења у право својине на грађевинском земљишту што је био један од проблема код Икее и код „Лидла”.