Стејт департмент одговорио министрима из ДСС-а

Амерички Стејт департмент јуче је, после скоро двонедељне вербалне паљбе неколико министара у Влади Србије из странке премијера Војислава Коштунице, одговорио на оптужбе о стварању НАТО државе на Косову, саопштивши да овакве изјаве "не сматра званичним ставом српске владе". Уз поновљене ставове америчке администрације о подршци независности Косова и плану Мартија Ахтисарија, Стејт департмент је оптужбе Коштуничиних министара оценио "неоснованим и штетним" сматрајући их "претеривањем" које "не помаже успостављању мира и стабилности у региону".

"Сједињене Америчке Државе подржавају независност Косова. Велика већина чланица Савета безбедности, као и чланица Европске уније и остали, подржавају надгледану независност Косова. Називање Ахтисаријевог плана ′НАТО државом′ је претеривање. Не сматрамо да ова изјава представља званичан став владе у Београду", саопштио је портпарол Стејт департмента Гонзало Гаљегос.

"Ни на чему заснована реторика која нам не помаже неће нас довести ближе ономе што схватамо као заједничку жељу усмерену ка миру и стабилности региона", додао је Гаљегос.

Оштар став Стејт департмента, који је до јуче игнорисао тврдње српских министара, испровоциран је инсистирањем страних извештача да се изјасне о оваквим критикама Београда. Антинатовска реторика министара из Демократске странке Србије протеклих дана наишла је на одобравање у руској штампи, а у земљи не престаје да распламсава сумња да је дошло до расцепа у владајућој коалицији.

Спекулације о пукотинама у коалицији Демократске странке и ДСС-а подгрејане су и последњим изјавама функционера ДС (Драгољуба Мићуновића и Наде Колунџије) да оваква реторика ДСС-а наноси штету Србији.

Иако јуче није хтела да коментарише оцену Стејт департмента да изјаве министара ДСС-а нису званичан став владе, шеф посланичке групе ДС-а у српској скупштини Нада Колунџија рекла је за "Политику" да поменуте изјаве ипак "не би могла да назове ставом владе".

Упркос томе, Колунџија тврди да нема "суштинских разлика" међу коалиционим партнерима када се ради о Косову.

"Ми мислимо да овакве изјаве не иду у прилог Србији пред почетак преговора, јер не остављају добар утисак. Питање преговора је и питање сарадње са земљама НАТО-а јер од њих зависи исход", каже Колунџија.

Истичући да је за "ДС важно да се у оквиру владе све разлике отклоне", она је нагласила да је битно да се види "јединство државних органа по питању Косова".

Овај "пакт" о јединству државних органа, на коме званично инсистирају и ДС и ДСС, за сада даје резултате упркос евидентном тактичком неслагању две странке. То се може закључити и по реакцијама страних аналитичара који истичу да јединство Тадића и Коштунице изненађује Запад. Ово запажање недавно је изнео и британски професор, стручњак за Балкан, Марк Алмонд, који је рекао да је "то јединство, уз претњу руског или кинеског вета, довело до ове садашње, друге рунде преговора и, барем, одлагања оног што су НАТО и ЕУ очекивали". "Какви год били циљеви било које српске владе, ако дође до разлика између премијера и председника, или између странака владајуће коалиције, то слаби њену преговарачку позицију", истакао је Алмонд.

Да је свест о потреби јединства владе присутна и на другој страни, у ДСС-у, потврдио је министар просвете Зоран Лончар после јучерашње седнице владе речима да је "влада јединствена у оквиру свих пет тачака свог програмског опредељења, па тим пре и око прве и најважније тачке, политике којом се доказује оно што је у Уставу записано – да је КиМ саставни и неотуђиви део територије Републике Србије".

На директно питање да ли ДСС има подршку ДС-а и Г17 плус када говори о стварању НАТО државе на делу српске територије, или је било замерки, Лончар је одговорио:

– На седници владе није било расправе о било каквој изјави, нити ме је неко од колега у влади питао било шта у вези са било каквом изјавом датом у претходном периоду, чак и неформално – рекао је Лончар.

Незванично, како сазнаје "Политика", заоштрена реторика ДСС-а у ДС-у примљена је с приличним негодовањем. Иако се антинатовска кампања ДСС- а у ДС-у тумачи пре свега као усклађивање са руском подршком одбрани Космета, у највећој странци владе су посумњали да су мотиви Коштуничине странке "обогаћени" намером да се сузи маневарски простор демократа и Бориса Тадића пред предстојеће локалне и председничке изборе. Оваква антинатовска прича, наиме, "удара" у темеље политике ДС-а, који је јаче оријентисан ка евроатланским интеграцијама него ДСС.

Могућност да се страначка политика умешала у државне интересе дозвољава и Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива. Он, међутим, сматра да је понашање ДСС-а узроковано пре свега намером да се задовоље Руси, а реакцију руске штампе узима као доказ да је циљ постигнут.

– Не мислим да овакве изјаве могу битно штетити Србији, али не мислим ни да јој могу донети неку битну корист. Може да штети једино из перспективе уласка Србије у НАТО, али то је толико далеко да о томе сада не треба ни размишљати – каже Николић.

Оцене Стејт департмента да изјаве ДСС министара није званичан став Владе Србије, Николић сматра непотребним, јер, како каже, није на њима да тумаче шта јесте, а шта није званичан став српске владе.

Да је јучерашња порука Вашингтона не само оштра, него и неуобичајена, може се судити и по томе што је пре две године оштар напад немачке министарке на америчког председника остао без одговора. Тада је немачка министарка правде Буша упоредила са Хитлером, због чега је и смењена, али Стејт департмент није реаговао.

Спекулације о томе да је играње ДСС-а и ДС-а на различите карте (ДСС обезбеђује подршку Русије, а ДС северноатлантске алијансе) заправо договорена стратегија владајуће коалиције, Николић сматра "исувише лепим да би биле истините".

Али и он се слаже са онима који сматрају да је добро за Србију да ДСС држи отворена врата ка Русији, а ДС ка НАТО-у, макар то и не била смишљена стратегија ове владе.