Осака руши рекорде

"На 11. првенству света учествоваће рекордан број земаља и такмичара - 203 земље и 2.003 такмичара, 1.063 мушкарца и 940 жена", саопштио је председник Светска атлетске федерације (ИААФ) Ламин Дијак дан уочи почетка шампионата у Осаки.

Та два рекорда најбоља су потврда универзалности "краљице спортова" која је предуго била занета олимпизмом, па је први светски шампионат организовала пре само 24 године (атлетски олимпијски шампиони били су дотад незванични светски прваци).

У Хелсинкију 1983. године на Првом светском првенству у атлетици учествовале су 153 земље (тада је, истине ради, у свету, а, посебно Европи било много мање земаља) са 1.355 такмичара, а 2005. на прошлом Десетом првенству, које је такође одржано у Хелсинкију, такмичило се 1.688 атлетичара и атлетичарки из 191 земље.

Током, готово четврт века, дошло је до демократизације атлетике и иако и даље постоје велике атлетске силе све већи број земаља успева да се умеша у борбу за медаље.

У Хелсинкију 1983 само 14 земаља имало је освајаче златних медаља, а још 11 се домогло "сребра" или "бронзи", док су на истом стадиону пре две године 21 земља имала бар једног светског првака, а 40 укупно освајаче медаља. и Број земаља чији су атлетичари стигли до финала, односно мећу осам најбољих, повећао се са 44 на 66.

СФРЈ, СРЈ и СЦГ су током свог учешћа на светским шампионатима догурали до статуса земље која има финалисте, али не и освајаче медаља, а судећи по свему и деби Србије на светским шампионатима могао би да протекне слично, наравно само ако неко од седморо наших представника (Марина Мунћан, Драгана Томашевић, Драгутин Топић, Драган Перић, Милан Јотановић, Предраг Филиповић, Ненад Филиповић) успе да се пласира међу осам најбољих у својој дисциплини. То неће бити нимало лако, а о медаљама, објективно гледано, овог пута не би ни требало размишљати.

На претходним шампионатима света, без изузетка, имали смо много више изгледа за финала, па чак и медаље, него што то репрезентативци Србије имају од 25. августа до 2. септембра у Осаки.

Због тога неће бити изненађење ако четврта места "најбрже беле штафете" (Дејан Јовковић, Ненад Ћуровић, Исмаил Мачев, Слободан Бранковић) из Токија 1991. и Драгутина Топића из Севиље 1999. и после Осаке остану наши најбољи пласмани на светским првенствима.

Ни чињеница да су у Осаки и Драган Перић и Драгутин Топић, троструки финалисти светских шампионата, не повећава наду за неки вансеријски пласман.

А, вансеријски резултати на светским шампионатима вреднују се заиста добро. Од 1993. када су светски шампиони одлазили из Штутгарта са најновијим "мерцедесима" награде за брзину, снагу у издржљивост су повећаване и у Осаки сви финалисти освојиће високе новчане награде, а наградни фонд је 7.194.000 долара. Премија за прво место је 60.000 долара, за друго 30.000, за треће 20.000, за четврто 15.000, за пето 10.000, за шесто 6.000, за седмо 5.000 и за осмо 4.000 долара.

Томе би требало додати и премије за светске рекорде које су обезбедили "Тојота" за жене и "ТДК" за мушкарце. Сваки рекорд биће награђен са 100.000 долара – па колико их буде.

Наравно, на светским првенствима на којима је пласман значајнији од резултата нема превише рекорда. Рекорд са пет светских рекорда и даље држи Штутгарт 1993. захваљујући фантастичним кинеским тркачицама, затим следи Гетеборг 1995. са четири рекорда, на прошлом шампионату у Хелсинкију 2005. постављена су три светска рекорда (Јелена Исинбајева: мотка 5,01; Олесидис Менендез, копље: 71,70; Олимпијада Иванова, 20 км ходање:1:25,41), а Атина 1997. и Едмонтон 2001. нису донели ни један светски рекорд.

Наравно, у Осаки ће и број анти-допинг контрола бити рекордан – око 1.000 у односу на 850 у Хелсинкију, рекордан је и број земаља које ће моћи посредством ТВ да посматрају такмичења на Стадиону "Нагаи", тако да ће преносима бити покривено 85 одсто планете, а домаћини и представници ИААФ се надају да ће и посета бити рекордна иако улазнице нису "плануле" у претпродаји...

-------------------------------------------------------------------------

Томашевићева најближа финалу

На Техничком састанку утврђене су и квалификационе норме у техничким дисциплинама, а за нас су најважније оне у бацању диска и кугле и скоку увис, у којима ће се такмичити и репрезентативци Србије.

Првог дана шампионата, 25. августа у квалификацијама у бацању кугле учествоваће Драган Перић и Милан Јотановић, а норма за пласман у финале је 20,20 метара. То је даљина коју је ветеран Перић безброј пута пребацивао (лични рекорд 21,77 м), али ове сезоне најдаље је бацио куглу тачно метар мање – 19,20, док је Јотановићев лични рекорд 19,72 м. за 12 места у финалу конкурише 41 атлетичар.

Два дана касније, 27. августа у квалификацијама учествоваће Драгана Томашевић (диск) и Драгутин Топић (вис). Томашевићева има задатак да пребаци 61,50 метара (ове сезоне 61,52), а Топић да савлада летвицу на 2,29 м (ове сезоне 2,27).

Очигледно Томашевићева је на основу овогодишњих резултата најближа пласману у финале  (била је финалисткиња и у Хелсинкију 2005), али мора се имати на уму да се често у техничким дисциплинама до финала стиже и са резултатима слабијим од прописаних норми, јер у преподневним такмичењима и најбољи знају да подбаце...