Градски дамар сачуван за будућност

Увек сам се смејао оцу, не без ироније, када је на полеђини сваке фотографије записивао ко је на снимку, где је и када начињен. Значај те његове педантерије открио сам пре неколико година, а да то није био његов узалудан посао уверила ме прошле среде и Јасна Марковић, виши кустос и шеф Одељења ликовне уметности Музеја града Београда. Да су и други тако бележили "ситнице" данас бисмо знали када је подигнута зграда Народне библиотеке, која је срушена у шестоаприлском бомбардовању 1941. године. Или, да су и други сликари били педантни као велики Урош Предић, који је на својој "Панорами Београда" из 1916. године записао основне податке, онда не бисмо нагађали чија је стара кућа на углу Дечанске и Нушићеве улице, која је била честа инспирација многим сликарима.

Претпоставка је да се ту, на месту данашње Лутрије Србије, налазила зграда београдске општине. Онда ни Јасна Марковић не би утрошила три године у припреми изложбе "Пејзажи Београда у 20. веку" у којој се може уживати све до 8. септембра у Конаку кнегиње Љубице.

– Радила сам дуго на припреми изложбе, јер је било доста непознатих аутора. Морала сам да проверим шта су то они сликали и када. Јер, највише слика је откупљено између два светска рата. Додуше, откупили смо и 30 награђених дела са бијенала "Београд – инспирација сликара" 1974. године. Тако смо због скученог изложбеног простора у Конаку кнегиње Љубице изложили 52 рада 50 аутора. У књизи каталогу издатој специјално за ову прилику уврстила сам 402 пејзажа од 148 сликара – каже Марковићева, која је за 30 година рада у Музеју града Београда приредила 25 ауторских изложби.

Сви радови, они изложени у Конаку кнегиње Љубице и они у каталогу, како каже Марковићева, чине интимну исповест, индивидуална истраживања уметника, али они нису лишени атмосфере, свакодневице, представе значајних или типичних објеката. Уметнике су највише инспирисали Београдска тврђава, пристаништа на Сави и Дунаву, боемска четврт Скадарлија, Дорћол са Јеврејском малом, Ташмајдан, Булбулдер, Чубура, Топчидер, Кошутњак, Звездара, Карабурма, Дедиње... Насликани су мотиви Београда, оно што је град са више имена и стар више од седам хиљада година имао, а чега више нема, јер је изложен непрекидном ратовању и уништењима. На сликама су и сва она места која и данас чине душу Београда и која воле становници престонице.

– Има нешто чудно што сам запазила приликом припрема изложбе. Београдска општина је ангажовала сликара Богосава Војновића-Пеликана да 1929. и 1930. година уради више слика са градским пејзажима. Међутим, ни код њега нити код других сликара нисмо нашли насликан Трг Републике или зграду Народног музеја. Знамо да је у бомбардовању априла 1941. године уништено 271 дело из фундуса тадашњег Градског музеја, али нам није познато чије су то слике биле и шта је на њима насликано – сетно казује Јасна Марковић, која је рођена у Топчидеру, а данас живи на Дорћолу.

Сви ми волимо наш град, а она га воли на свој начин. Она види како боје на сликама симболично тумаче име града на води, стени, узвишењу, уочила је како сликари слично осећају градски дамар и такав какав је желе да га сачувају за будућност. То сам успео да сазнам када сам је упитао који су њени омиљени аутори на изложби коју је организовала. Одмах је рекла да су то два рада Боре Баруха, слика Јована Бијелића и 16 пејзажа које је насликао Боривоје Стевановић. Заљубљена је и у неколико радова живих сликара, али о томе се не би изјашњавала. Посебно су је обрадовале речи Жан-Клода Баруха, сина великог сликара, који јој је из Париза упутио честитке за "Пејзаже Београда".

– Колекција пејзажа Београда је омаж Београду, похвала страсти, таленту и заносу уметника. Лик Београда је изражен масивним зидинама, бујном вегетацијом, кривудавим улицама, малим пијацама, прометним скверовима и урушеним здањима као последицом ратова и разарања. Он живи у малим кафанама, на улицама, на обалама, у пристаништима и парковима – истиче Марковићева. И не заборавља да каже да се, ипак, она уметнички највреднија дела са мотивима Београда налазе у Народном музеју и у Музеју савремене уметности.

      Штета је што у каталогу за ову изложбу није могао да буде уврштен и топографски речник који је Јасна Марковић урадила у току припрема за ову изложбу. Ту је објаснила историјат Карабурме, Чукарице и откуда такви називи тим и другим деловима града, као и како је 36 улица добило име.