Није родило за извоз
Последице овогодишње суше у Србији још се процењују, али је већ сада извесно да подбачај није толики да би биланси домаће потрошње били угрожени. Друга прича ће, свакако, бити спољнотрговински резултати који ће очигледно бити умањени, јер ће бити мање робе за извоз. При садашњим ценама житарица и уљарица на светском тржишту може се слободно рећи да смо пропустили прилику за добру зараду.
Скидање јесењих усева већ је почело. Секретар Одбора за пољопривреду у ПКС Милан Простран каже да је почела жетва сунцокрета и да ће овогодишњи принос бити за око 20 одсто мањи него лане и износиће око 306.000 тона. Биланс уља за домаће потребе неће бити угрожен.
- Мањи род сунцокрета није само последица суше, већ и мање засејаних површина којих је ове године било 146.000 хектара. Пре неку годину овом уљарицом смо сејали и до 200.000 хектара, а разлог за мањи интерес произвођача су, свакако, уговорни односи са прерађивачима. Не можемо све да свалимо на сушу - каже Простран.
Због мањег рода сва је прилика да ће се на тржишту водити борба за ову уљарицу. "Сојапротеин" - Бечеј већ је, кажу, понудио откупну цену од 24 динара по килограму што је знатно повећање у односу на лањских 14 динара или тада уговорених 175 евра по тони.
Жетва соје само што није почела, а процењује се да ће овогодишњи род бити око 330.000 тона, односно 23 одсто мањи него лане. Кукуруз је ове године највише подбацио и процене статистике су да се очекује род од 4,4 милиона тона што је 27 одсто мање него претходне године. И овај мањи род покрива домаће потребе. У наредних 15 дана требало би да почне берба раних хибрида кукуруза, а оних каснијих крајем септембра.
- Оптимиста сам и сматрам да ће, без обзира на поменуте процене, које су урађене на основу стања усева 31. јула, принос кукуруза бити већи, јер су недавне кише поправиле стање тог усева. Познато је да род кукуруза има највећи утицај на укупно повећање или смањење пољопривредне производње, јер му је такозвани пондер 22-23 одсто - каже Простран.
Према његовим речима, очекује се род шећерне репе од 3.050.000 тона, што је за 4,5 одсто мање него лане. У овом случају производња ће бити довољна и за домаће потребе за шећером, као и за квоту за извоз у ЕУ.
Последњи подаци статистике показују да је овогодишњи принос пшенице 1,4 одсто мањи од прошлогодишњег и износи 1,85 милиона тона. Овај наш стручњак каже да мањи род није последица ни суше, ни мањих површина, већ врло ниских улагања. То је довело до тога да нам принос по хектару буде само 3,3 тоне што је на нивоу резултата из шездесетих година прошлог века. Ми као да игноришемо дешавања на светском тржишту и потенцијалну зараду. Већ извесно време, као последица потрошње уљарица за биодизел и кукуруза за биоетанол, цене житарица су порасле. САД су, на пример, 35 своје производње кукуруза прерадиле у биоетанол и отуда нагли скок цена ове житарице у свету. По Пространовим проценама, ситуација би могла да се промени колико ове јесени и да ратари засеју веће површине под пшеницом чија цена ових дана достиже, на светским берзама, историјске максимуме.
Суша је преполовила род кромпира тако да би потрошачи ваљало да се припреме на више цене. Произвођачи ове године могу бити на добитку за разлику од прошле када је вишак био 200.000 до 300.000 тона, а традиционалним купцима у Румунији и Бугарској нисмо могли да га продамо због њихових измењених царинских прописа као последица приступа ЕУ. Простран примећује да код кромпира важе, као и код свиња, циклуси када се добија и губи у овој производњи.
Ова година је за воћарство у целини била изузетно родна у односу на претходне, јер су ране сорте воћа родиле више, док су плодови летњих и јесењих сорти због суше ипак лошијег квалитета, ситнији су и приноси су нешто мањи. Род раног воћа - јагода, трешања, вишања и раних сорти шљиве 30 до 40 одсто је већи у односу на просечан принос из претходних година и квалитет плодова је добар.
Приноси малине су били већи него претходних година и износили су од осам до 10 тона по хектару, али су укупне убране количине мање него ранијих година, јер је због високих температура кампања бербе краће трајала.
Јована Рабреновић
-----------------------------------------------------------
Почела жетва соје
Сремска Митровица - У Срему је почела жетва соје, којом је засејано више од 20.000 хектара, а приноси су неуједначени и крећу се од 1,1 до две тоне по хектару, саопштено је у Сремској привредној комори у Сремској Митровици.
У току је жетва на парцелама које су у лошијем стању, те у Комори очекују да ће касније приноси соје бити бољи и да ће у просеку износити две тоне по хектару.
У Срему је лане добијена, у просеку, 3,1 тона соје по хектару, а ове године принос те уљарице је умањен чак 35 одсто због дуготрајне суше и тропских врућина у јулу.
-----------------------------------------------------------
... и сунцокрета
Велико Орашје - На економији Земљорадничке задруге у Великом Орашју, код Велике Плане, почела је жетва сунцокрета којим је засејано 50 хектара. Суша је умањила род, па просечан хектарски принос те уљарице на почетку жетве износи око две, а очекује са да ће бити и близу три тоне по хектару.
Сунцокрет се лагерује у силос у Жабарима, а целокупан род биће испоручен уљари "Дунавка" у Великом Градишту, која ту уљарицу откупљује од земљорадника по цени од 275 евра за тону.
Ниска откупна цена и велики трошкови производње утицали су да производња сунцокрета у Великој Плани опадне са ранијих 1.000 на приближно 300 хектара у овој години, наводе пољопривредни стручњаци.
Танјуг
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


