Без решења у Украјини, сви губе

Захтев шефа норвешке дипломатије Боргеа Брендеа (49) да у оквиру дводневне посете Србији посети и Обреновац, који се још опоравља од поплава, уклапа се у искуство овог норвешког конзервативца које је он имао као генерални секретар норвешког Црвеног крста.

Од октобра прошле године Бренде је министар иностраних послова земље чија је дипломатија последњих деценија у самом светском врху. У разговору за „Политику” објашњава да је 21. век несумњиво пун изазова по Европу.

„Европа је била тешко погођена незапамћеном економском кризом, незапосленошћу невиђеном од тридесетих прошлог века. То је био велики изазов за читав континент. Европа се с тим суочила на начин да је велика криза ипак избегнута, што није било могуће без међусобне сарадње. Раст се вратио, незапосленост се лагано смањује”, каже Бренде.

На констатацију да живимо у време економске кризе и сиромаштва, што је идеално тло за развој политике која се умногоме ослања на национализам, Бренде каже да „има гласова који шаљу такве поруке, али су они јасна мањина”.

„У демократским друштвима они се појављују, изабрани су и у Европски парламент и можда то и није тако лоше. Иако се потпуно не слажем са њиховом поруком, то показује снагу друштва. Мимо економске кризе, имамо и нов изазов, а то је Украјина. Анексија Крима је први пут од Другог светског рата да једна земља узме део територије друге земље и то је велики изазов који ће трајати наредних месеци. Надам се да ће прекид ватре водити разумевању између председника Петра Порошенка и проруских сепаратиста и Москве”.

Поједини сматрају да је Запад у вези с Украјином и Русијом направио неколико грешака: игнорисао је нескривену амбицију Владимира Путина да Русију врати на светску сцену као велику силу – у чему је Путин успео, допустио је настанак антируских радикала по источној Европи, кренуо је у отворен притисак на Москву што је само убедило Путина да је за Русију боље да своје место тражи у евроазијском савезу. Да ли је Запад свестан последица или с њима једноставно не жели да се суочи?

Ово питање захтева мало размишљања пре одговора. Не слажем се са ставом да постоји игра без добитника. Верујем у решење, ситуацију „победник-победник”. Лош је концепт по коме је добро за неког лоше по нас, и обрнуто. Економска криза нам је показала да ако ствари крену лоше у САД то није амерички проблем. За неколико месеци проширио се светом. Свако је губитник уколико се ствари у Украјини не реше. Уколико уђете у причу ко је у праву а ко греши, онда се дефинитивно неко не придржава међународног права. Мени је то пре свега. Постоје стандарди којих морамо да се придржавамо. Зато је анексија Крима неприхватљива.

Зар нисмо далеко од победник-победник ситуације?

Ако Украјину користимо као пример, била је анексија Крима, али ако погледате на остатак Украјине, недостатак придржавања међународног права довео је до ситуације у којој су многи људи у Украјини веома негативно реаговали на ту врсту понашања. О томе треба размишљати. Но, ако је почело погрешно, не значи да не постоји шанса да се макар покуша да се проблем реши како не би по Европи у деценијама које долазе стварао атмосферу новог Хладног рата.

Да ли верујете у дипломатско решење, неку женевску конференцију?

Није важно у шта ја верујем, већ се надам да ће Порошенков мировни план и прекид ватре бити прихваћени од проруских сепаратиста и да ће доћи до разговора председника Порошенка и председника Путина. Русија мора да прихвати вољу народа Украјине.

Размишљајући реалистично, да ли заиста мислите да Крим може да се врати Украјини?

Порошенков мировни план предвиђа решавање ситуације у Доњецку и Луганску, а што се Крима тиче став НАТО-а и ЕУ је веома јасан: кршење међународног права.

Један од заједничких именитеља ове кризе је борба за овладавање изворима енергената, што ће се у не тако далекој будућности проширити и на овладавање изворима воде. Да ли Норвешка, као енергетска сила, припрема неке мере како би помогла земљама ЕУ да смање зависност од руског гаса?

Ми већ снабдевамо ЕУ са 23 одсто гаса. Краткорочно, то можемо да повећамо за 10-15 процената, али не за стално због недостатка капацитета. Дугорочно, Норвешка може да повећа продају гаса Европи, под условом да се изграде гасоводи. За то би била неопходна дугорочна тражња.

Шеф руске дипломатије истиче да је наредба ЕУ Бугарској да заустави градњу Јужног тока само краткотрајно одлагање пројекта. Какво је Ваше мишљење о будућности Јужног тока у контексту украјинске кризе?

Норвешка није у ЕУ и није део тих инвестиција иако смо веома блиски ЕУ. Нисам у позицији да коментаришем Ваше питање.
 
Откако је украјинска криза отворена у новембру, Србија се креће по жици уважавајући обавезе које као земља кандидат има према Бриселу а истовремено задржавајући добре односе са Москвом. Аналитичари тврде да је таква неутрална позиција све више под притиском Запада, и да ће Србија морати да бира или-или?

Мислим да је кристално јасно да Србија поштује територијални интегритет Украјине. То се високо цени у Бриселу. Србија јесте на раскршћу. Неопходне су многе реформе и диверзификација економије. Уверен сам да је на том раскршћу одлучан час за будућност Србије.

Који су Ваши савети лидерима у Београду поводом српског председавања ОЕБС-у наредне године?

Сигуран сам да се Србија добро припрема за председавање јер је то велика одговорност. Мандат ОЕБС-а је мир, али и осигуравање придржавања стандарда као што је слобода медија, људска права. Председавајући о томе мора да води рачуна, почињући код себе.

Ових дана је српски премијер изрекао тешке речи на рачун ОЕБС-а поводом слободе медија у Србији. Шта Ви кажете о слободи медија као једном од веома важних фактора у процесу евроинтеграција?

Користимо сваку прилику да истакнемо важност слободе изражавања и слободе медија.