Дуња изгубљена у преводу

Упозорење представнице ОЕБС-а за слободу медија Дуње Мијатовић српским властима да престану са цензуром медија навело је Александра Вучића да у необично оштром реаговању затражи извињење ОЕБС-а, које никад није дошло.

Уместо тога, један је београдски таблоид неколико недеља касније искористио нову изјаву госпође Мијатовић о Комисији Владе Србије за истраживање убистава новинара да покрене кампању против њеног председника Верана Матића.

„Политика” је од представнице ОЕБС-а затражила интервју који се претворио у вишедневну кореспонденцију са госпођом Дуњом Мијатовић и њеним сарадником.

У саопштењу од 27. маја изразили сте забринутост због навода да се у Србији блокирају садржаји на интернету, али сте истовремено сасвим експлицитно затражили од власти у Србији да „то зауставе” и да „престану да се мешају у рад онлајн медија”. Одакле вам информације да је влада блокирала садржаје на интернету?

Ови цитати нису тачно пренесени из моје изјаве. Нажалост, у изјави од 27. маја нисам указала на ништа ново. Још прошлог децембра указивала сам на проблеме напада на неколико информативних веб-страница и незаконитог уклањања истраживачких чланака са неколико интернет медија, када сам и позвала државне органе да учине све што могу како би заштитили културу слободе интернета која постоји у Србији. Власти имају обавезу да осигурају несметани рад медија, да истраже нападе на интернет странице и портале, не смеју се хапсити или приводити на информативне разговоре људи због онога што су писали осим ако њихово писање позива на насиље било ког облика. И, наравно, све у складу са домаћим и међународним стандардима и процедурама допустивим у демократском друштву.

Србија ће следеће године имати важну улогу председавања ОЕБС-у и ја као представница за слободу медија очекујем да она буде пример осталима у региону, а и шире. Охрабрена сам чињеницом да ме је током нашег телефонског разговора премијер Вучић уверио да је решавање ових питања приоритетна ствар и договорили смо се да се састанемо што је пре могуће, како бисмо размотрили ова и друга питања у вези са слободом медија.

Поред тога, сматрам да је ваше питање помало чудно јер су медији у Србији пуни информација о обарању интернет страница, привођења људи због коментара на друштвеним мрежама. На ово су реаговала и удружења новинара и институције које прате слободу медија у Србији, тако да саме чињенице нису нека тајна. Но, моји извори информација су разни и поверљиви, као и извори новинара.

У мандату представника ОЕБС-а за слободу медија пише да је дужан да блиско сарађује са земљом чланицом ОЕБС-а и да ће, у случају навода да се нека земља чланица не придржава принципа ОЕБС-а, представник за слободу медија затражити директан контакт са земљом чланицом како би „утврдио чињенице”. Да ли сте затражили такав контакт и утврдили чињенице пре него што сте изнели оптужбу да се власт у Србији „меша у рад онлајн медија”, односно да их блокира? Са ким сте разговарали како бисте утврдили чињенице?

Мој захтев властима Србије је да они истраже ове случајеве и ураде све како се они не би поновили. Моја улога није да истражујем и доказујем, то је улога суда и државе, а моја улога је да упозорим. Што се тиче мојих контаката, од 2012. сам била у Србији у службеној посети и имам одличну сарадњу за властима и са цивилним друштвом.

За време мојих посета састала сам се са премијером Вучићем, министрима Дачићем и Тасовцем, председником Скупштине, члановима парламентарних група, судства, члановима регулаторне агенције, директором РТС-а, новинарима, цивилним друштвом. Организовала сам највећу конференцију о слободи медија у Србији 2012. коју је отворио тадашњи министар културе.

Процес утврђивања чињеница је комплексан и као што сам већ рекла моји извори информација су разни и поверљиви. И ако прочитате мој мандат у целини ја прикупљам и користим информације из свих извора који су ми доступни.

У разговору за „Данас” сте поменули да сте помагали Комисији Владе Србије за убијене новинаре и финансијски и политички као и да сте подржали кампању о некажњивости злочина над новинарима. Из те формулације произлази да сте комисији пружали још неку финансијску подршку осим подршке кампањи која је награђена у Кану. То сте после демантовали и ви и Веран Матић. Како вам се поткрала та непрецизност у изјави листу „Данас”?   

Ова комисија је један од великих успеха Србије, и доказ да се чак и овако тешки случајеви могу решити када постоји политичка воља. Само да подсетим да је комисија основана након мог састанка са тадашњим замеником премијера, а данашњим премијером Вучићем. Никако се не бих сложила да се ради о непрецизности него о томе да се моја изјава покушава погрешно интерпретирати из мени нејасних разлога.

Трагично је да се покушава угрозити успешан рад комисије за истраживање убиства новинара манипулацијом моје изјаве. Ми нисмо никада финансирали, нити је икада тражено од нас да финансирамо рад комисије, него смо финансирали кампању и промовишемо рад комисије као најбољи пример у регији ОЕБС-а.

Комисија је већ омогућила да се дође до подизања оптужница за убиство Славка Ћурувије, а кампања је дефинитивно подигла свест да је неприхватљиво да се не казне убице и налогодавци. Као што сте поменули, кампања је добила награду на најпрестижнијем фестивалу за маркетинг у Кану. То је највеће признање струке и нешто на што би сви у Србији требало да буду поносни.

Квалитет кампање је такође признао и Европски парламент јер ју је ових дана уврстио у финални избор за главну награду за друштвено одговорне кампање. Чак и ови позитивни примери у сарадњи мог уреда са Србијом или било којом земљом чланицом ОЕБС-а ни у ком случају не значе да нећу реаговати када дође до кршења медијских слобода и принципа на које су се земље саме обавезале. Мој јучерашњи извјештај сталном већу ОЕБС-а у Бечу говори сам за себе о комплексности и изазовима са којима се сусрећемо у свих 57 земаља ОЕБС-а.

Рекли сте да нисмо тачно пренели цитате из вашег саопштења о цензури у Србији. Молим вас да ми прецизно одговорите како бисте ви тачно превели цитате које сам навео? Не желим да остане сумња да сам вас лажно цитирао или погрешно превео.

– Прочитајте цитат у целости, говорим о привођењу и испитивању људи који своје ставове износе у онлајн медијима или друштвеним мрежама. Њихово привођење и испитивање врше службе под контролом власти, и око тога нема дилеме. Управо је зато моје да упозорим владу као једину одговорну инстанцу да преузме кораке како би се спречили овакви случајеви. Надам да је сада све јасно, написала је Дуња Мијатовић електронским путем.

Када је „Политика” наставила да инсистира на преводу саопштења ОЕБС-а, електронску преписку је преузео сарадник госпође Мијатовић, Фране Мароевић. Одговорио је овако:

– Мислим да смо одговорили на сва питања и разјаснили недоумице. Ако желите манипулирати са цитатима извлачећи их из контекста, то је на вама.

Молим вас да ме упутите како бисте ви превели наводе из вашег саопштења које сам цитирао. Господин Мароевић је потом у одговору истакао:

– Није питање превода него селективне интерпретације. Можете слободно преформулисати питање у складу са објашњењем контекста, па можемо онда и ускладити одговор.

На љубазан одговор господина Мароевића, уследило је моје појашњење због чега инсистирамо на тачној формулацији изјава Дуње Мијатовић, уз још неколико питања:

– Србија ће председавати ОЕБС-у следеће године и зато нам је важно да јавност схвати како функционише ОЕБС. У наслову вести са вашег сајта пише „Government online censorship in Serbia worrying trend”. Ви сад кажете да је то неспретно цитирано. Да ли се први пут у историји дешава да се неко приводи на информативни разговор због постова на „Фејсбуку” или због твитова? Ако, рецимо, тужилац у Младеновцу затражи од полиције да одређену особу позове на информативни разговор, да ли је онда логично из тога закључити да је Влада Србије та која цензурише медије? Да ли сам ја правилно схватио да у вашем мандату ви треба да утврдите чињенично стање заједно са властима државе чланице, као и са другим актерима на јавној сцени? Министар Иван Тасовац тврди да му се нисте обратили, а то тврде и нека новинарска удружења. На који сте ви начин проверавали чињенице? Нико, наравно, не каже да ви то треба да доказујете на суду.

Виши саветник у ОЕБС-у Фране Мароевић је потом написао последњи имејл у овој преписци
 
Није уопште важно да ли је ово прво у историји да се неко приводи због писања (а није), то никада није прихватљиво. Привођење људи због њиховог писања угрожава њихову слободу говора. У складу са домаћим и међународним стандардима и процедурама та слобода се може ограничити у случајевима ако то писање позива на насиље.

Представница за слободу медија је приметила да је већ неколико сличних случајева у Србији и пошто власти имају обавезу да осигурају несметани рад медија, позвала их је да истраже нападе на интернет странице и портале. Слично упозорење је дала у децембру прошле године (http://www.osce.org/fom/109487) и тада смо упозорили власти да треба нешто предузети.

Контакти са властима нису само да се утврде чињенице, него, као што то пасус мандата који цитирате каже, да се нађе начин како би се проблем решио. Што се тиче прикупљања информација, ту је релевантан пасус број 5 мандата који говори да представница прикупља информације из свих ’бона фиде’ извора.

Ми смо чињенице испитали и закључили да постоје основе за интервенцију. Колико сам упознат, још нико није оспорио чињенице да се било шта од тога што смо навели догодило. Странице су нападнуте, оборене, текстови са постала су нестали и људи су приведени на информативне разговоре. Сада је на властима да детаљно истраже све случајеве.

Као што сте рекли, Србија ће следеће године председавати ОЕБС-ом и у том контексту остале земље ће очекивати да буде пример другима – закључио је Мароевић.

Био је то крај преписке између „Политике” и представнице ОЕБС-а за слободу медија Дуње Мијатовић, у коју се умешао и саветник Фране Мароевић, који је на ово дописивање ставио – тачку

Паре ОЕБС-а, „Бронзани лав“ Сачијев

Када је представница ОЕБС-а изјавила да је њена канцеларија наставила са финансијском и политичком подршком Комисији за истраживање убиства новинара, један београдски таблоид поставио је бомбастично питање председнику Комисије за истраживање убистава новинара Верану Матићу: „Матићу, где су паре!”.

Констатација Дуње Мијатовић за „Данас” изненадила је не само Матића, већ и остале чланове комисије, који раде волонтерски. Матић је појаснио да је ОЕБС финансијски помогао само кампању „Хроника претњи” агенције Сачи&Сачи, која је, управо усред разбуктавања те афере, добила бронзаног лава на највећем светском фестивалу креативности. Кампања је, према Матићевим речима, коштала 28.500 евра, а цео износ утрошен је на основне трошкове кампање, док је креативни рад агенције био про боно.

Направљен је спот који је синхронизован на руски и енглески језик, затим кампања за штампане медије, сајт, као и промотивни материјал, од стилизованог симбола комисије до књиге „Хроника претњи” која ће обухватити преглед претњи новинарима у целом свету. Када се књига попуни, биће предата генералном секретару Уједињених нација, организације из које је пре две године и потекла идеја о борби против некажњивости злочина над новинарима. Матић за „Политику” додаје:  
Кампања је реализована у Србији и постала је доступна свим земљама чланицама ОЕБС-а преко канцеларије представнице за слободу медија у Бечу.