Године обављене жетве

Старост је биолошки закон који је општи и безуслован. Ипак, cви људи истих година нису на истом нивоу старости. Разликује их позитивно здравље. Позитивно здравље у старости представља равнотежу телесних, психолошких и социјалних потреба човека.

„За човека који се добро осећа у својој кожи, који је задовољан својом судбином и има добре односе са својом околином, доба старости остаје апстрактно.” (Симон де Бовоар)
Дужина живота је свакако један од могућих показатеља позитивног здравља у старости. Она је одређена биолошким факторима у ширем смислу те речи, срединским и психолошким факторима.
Алкишев је (1972) изучавао 306 људи старијих од 100 година, и њихов статус, навике и понашање описао је овако: „Они су стални становници села у Дагестану и целог живота су се бавили сеоским пословима. Сувоњави су, покретљиви, прекаљени у раду са уравнотеженим реакцијама, добродушни и гостопримљиви. Систематски обављају физичке послове и строго одржавају личну хигијену.”

Ово потврђује да позитивно здравље у старости захтева негу физичког здравља, као и задовољавање психолошких и социјалних потреба.

Брига о физичком здрављу подразумева одговарајућу исхрану (3-4 пута дневно, у мањим количинама, храну би претежно требало да чине млеко и млечни производи, воће и поврће, уз редовно узимање веће количине течности), затим редовно одржавање чистоће и хигијене, умерене активности које се одржавају редовно, као и редовну здравствену контролу, јер највећи број старих има од једне до пет болести истовремено, што захтева узимање одређених лекова, увек у договору с лекаром.

Позитивно здравље подразумева и задовољавање важних психолошких потреба, а пре свега потребе за активношћу и стваралаштвом, љубављу и интимношћу. Интимност двоје старих људи који су делили године, радости и туге снажан је противударац свету који их често гледа, а не види.

Полни живот старих зависи од њиховог претходног живота, као и њиховог става према старости у целини, а посебно према слици о себи. Најзад, полни живот се утолико више продужује уколико је био богатији и срећнији.

Емоционална равнотежа старих у доброј мери зависи и од њиховог односа са децом. Ипак, најтоплија осећања старе особе гаје према унуцима и позитивно здравље у старости у великој мери је повезано са срећом чији је извор однос са унуцима.

Такође, пријатељство младих, чак и кад нису у сродству, старим људима је драгоцено. „Оно им пружа утисак да је време у којем живе и даље њихово време и односи их у бескрај будућности, а то је најбоља одбрана од сумора који прети у позним годинама.” (Симон де Бовоар)

Међутим, чак и кад сачува љубав према породици и пријатељима, стара особа се временом удаљава од њих и све се више усредсређује на себе. То доводи до спокојства у смислу равнодушности према јавном мњењу и осећаја слободе, што се може узети као извесна предност старости.

Француски академик Фонтенел је рекао: „Најсрећније године живота су од 60. до 80. У тим годинама утврдили смо свој положај. Немамо више амбиција, не желимо више ништа, и уживамо у ономе што смо посејали. То су године обављене жетве.”

Позитивно здравље у старости значи oчуване способности и интересовања за разне активности, а то је извор сигурности, самопоштовања и испуњености. Старост оних чија су интересовања поливалентна има највише предности. Насупрот томе: „Беспосленост обесхрабрује знатижељу и страст, а наша равнодушност пустоши свет у којем не опажамо више ни један разлог за делање.” (Симон де Бовоар)

Православно пастирски саветодавни центар, Београд