Тата, да ти кажем

Родитељске везе са децом у западним земљама све су слабије, упозоравају стручњаци. Деца узраста између четири и дванаест година пред телевизором проводе свакога дана између три и три и по сата, а с очевима разговарају између пет и десет минута на дан. Но, нису више само очеви ти који немају времена за децу зато што су ван куће читав дан, а кад се врате толико су фрустрирани и уморни да нису способни да се на прави начин посвете деци. И деца све чешће одбијају разговор са својим очевима, јер на телевизији баш сад иде програм који желе да виде, морају да уче, или можда нису испунили своју дневну норму играња видео-игрица.

О недостатку комуникације између родитеља и деце, али и о темама које се са тим повезују, насиљу у школама и злостављању деце, све више се прича у развијеним земљама.

У савременом потрошачком друштву деца превише времена проводе сама, а основа за добро васпитање је у породици, наглашавају стручњаци. Последице недостатка комуникације јесу кобне. Не само што деца немају од кога да науче вредности којима су се још пре неколико година поносиле типичне европске породице, већ због незнања, усамљености и лаковерности постају лака мета педофила, наркодилера и малолетничких банди.

Сексуално злостављање деце посебно је деликатна тема јер већина деце с таквим искуством има проблема у каснијем животу. Али, како рећи уморном и љутом тати "Тата, стани, само да ти нешто кажем", кад тата нема времена ни да у пролазу помази свог малишана… Не чуди онда што се већина случајева злостављања никад не открије, а што само десет до двадесет одсто откривених злостављања буде предмет судског поступка.

Све је више деце с менталним проблемима, депресијом, поремећајем пажње, осећањем тескобе…