Ердоган прогони новинаре

Специјално за "Политику"
Истанбул, 24. августа – Како процедура за избор новог председника улази у завршницу, температура је порасла до усијања. Свеједно што је готово сигурно – или управо баш зато – да ће у ту фотељу засести толико хваљени и истовремено куђени Абдулах Гул.

"Гул неће бити мој председник, јер од сада нико више не може говорити о секуларној држави... Политика ислама је преузела други корак напред." Ово је у свом коментару написао у Турској познати новинар Бекир Чоскун, који се оглашава у "Хуријету", најтиражнијем листу у земљи.

Аутор је написао оно што мисли, оно што су пре њега казали многи Турци. Гул пре три дана није успео у првој рунди гласања у парламенту: добио је 341 глас, 26 мање од двотрећинске већине, колико му је било неопходно. Није успео ни данас, у другом кругу гласања пошто је добио свега 337 гласова, али је готово сигурно да ће постати председник Републике Турске 28. августа, када му је потребна и проста већина коју његова странка има.

Они који једва чекају да виде Гула у тој фотељи жестоко су реаговали на коментар познатог новинара "Хуријета". У томе је најдаље отишао досадашњи и будући премијер Тајип Ердоган, истомишљеник и пријатељ будућег шефа државе. Он је и одраније познат као политичар кога баш не красе државнички манири, који понекад каже и оно што није својствено личностима на тако високим положајима.

У једној ТВ емисији Ердоган је изјавио да они који не прихватају Гула, као новог председника, треба да напусте земљу. Баш тако је рекао!

"Грађани који кажу то ("Гул није мој председник") морају да се одрекну свог (турског) држављанства", дословце је рекао Ердоган.

Гледаоци су на тренутак били збуњени, шокирани. Да ли сви грађани морају да воле свог председника? Када би се применила та логика онда би многи Турци морали да напусте земљу. Други се питају шта би се тек десило у САД када би се у тој земљи применио Ердоганов рецепт за демократију. Скоро две трећине Американаца би било прогнано из земље пошто не воле председника Џорџа Буша.

Већина новинара, невладиних организација и опозиционе партије дигли су се на ноге и у један глас питају: је ли то та демократија коју нуди владајућа Партија правде и развоја (АКП). Куда то води? У једноумље, какво није постајало ни у време када су се генерали самопроглашавали за председнике.

"Како премијер може да каже уваженом новинару да напусти земљу. Јасно је да у овим коментарима (премијера) нема места за толеранцију, демократско размишљање и осећај за законитост", каже Денис Бајкал, лидер опозиционе Републиканске народне партије која иначе бојкотује председничке изборе.

Истанбулски листови су листом – са изузетком неколико провладиних новина – стали у одбрану колеге из "Хуријета". Премијерове речи подсећају, наглашава "Радикал", на познату паролу најекстремнијих десничара: "Волите Турску, или одлазите". По Ердогану она сада гласи: "Волите Гула, или..."

"Премијер се представио као аутократски лидер. У следећој изјави он може протерати писце дисиденте у егзил", нагласио је "Милијет".