Србији годи мекши став ЕУ

Европска комисија решила је да после јучерашњег потписивања уговора Аустрије и Москве о градњи „Јужног тока” одступи од својих тврдих ставова да „Гаспром” не може бити и власник цеви и гаса. Тиме би уз Северни ток и ТАП, гасовод којим би се гас допремаоиз Азербејџана до југа Италије и „Јужни ток” био изузет из трећег енергетског пакета, иако је Брисел последњих пет година упорно на томе инсистирао.

Европска комисија саопштила је да је „ипак спремна на разговоре о могућем изузећу из трећег енергетског пакета, само ако пројекат буде сагласан са правилима ЕУ”.

ЕК могућу измену свог става објашњава чињеницом да је „Гаспром” већински власник овог гасовода и да има 50 одсто удела. Да би се на целу причу око трећег енергетског пакета ставила тачка и „Јужни ток” наставио да се гради по плану, неопходно је, поручују из Брисела да дође до састанка земаља које су иницирале цео пројекат.

Војислав Вулетић, преседник Удружења за гас Србије, каже, да није изненађен новом поруком администрације у Бриселу, те да је јасно да ће се и после много оспоравања „Јужни ток” сигурно градити.

– Брисел више нема ниједан аргумент против градње овог гасовода. Аустрија је јучерашњим потписивањем уговора о градњи на својеврстан начин поручила ЕК да нема више простора да се лобира против „Јужног тока”, јер је Европи гас потребан, објашњава Вулетић.

Прошле недеље то исто је урадио италијански премијер када је позвао све земље чланице ЕУ које су потписале уговор о градњи да упркос ставу Брисела, да се заустави градња у Бугарској, дају подршку „Јужном току”, подсећа он.

Чињеница је да су специјалне дозволе за изузеће из трећег енергетског пакета добили гасоводи Транс Адриатик (ТАП), који преко грчко-турске границе и Албаније у јужни део Италије доводи гас на тржишта Европе, иако је о њему почело више да се прича тек прошле године, као и Северни ток који су Немци градили с Русима.

У Бриселу објашњавају да, ако буде специјалних дозвола за „Јужни ток”, до њих мора да се дође на основу правила предвиђених законима ЕУ, поручио је Лаус Дитер Борхарт из Генералне дирекције ЕК за енергетику.

Упитан да прокоментарише шта тачно значи специјална дозвола, Вулетић каже да „Јужном току” овакав докуменат не треба и да је то и последњи покушај ЕК да успори реализацију пројекта.

– Међудржавни уговори са земљама преко којих ће „Јужни ток” проћи потписани су пре него ли је трећи енергетски пакет ступио на снагу. Због чега би се онда правила ЕУ ретроактивно примењивала само на „Јужни ток”, ако не само због чињенице да ЕК на све могуће начине жели да умањи зависност Европе од руског гаса, истиче Вучетић.

Он додаје да је то њихово легитимно право, али додаје да Европа треба да каже одакле ће се у том случају снабдевати гасом..

Из Азербејџана до југа Италије гасоводом ТАП транспортоваће се 16 милијарди кубика гаса, а пун капацитет „Јужног тока” је 63 милијарди кубика гаса годишње, што су неупоредиве количине, објашњава Вулетић.

Управо то потврђују и у генералној дирекцији за енергетику ЕК указујући да им је велики проблем висока зависност Европе од увоза руског гаса и да желе тај проблем да реше. Европска потрошња енергената покрива се за 53 одсто из увоза, с тим што се увози 66 одсто гаса, при чему 39 одсто долази из Русије.

Ј. Петровић-Стојановић

-----------------------------------------------------------

Јужни ток – још један изузетак

Да ће „Јужни ток” највероватније ускоро бити изузет из трећег енергетског пакетаЕУ, потврдио је пре два дана и директор аустријске компаније ОМВ, Герхард Ројс у интервјуу за „Виртшафтс блат”.

Ројс је истакао да се подразумева да све мора да буде у складу са европским правом, али да у неким областима могу да се направе изузеци, да ЕУ заједно са „Гаспромом” треба да размотри могућности давања таквог специјалног режима, пренео је Итар тас.

– Вероватно је нереално да би Европа могла у потпуности да се ослободи зависности од испорука енергије из Русије, рекао је он.