Изгорело 19.000 хектара шума

У пожарима који су летос захватили поједина подручја у Србији изгорело је око 19.000 хектара шума, ливада и пашњака. Само у Делиблатској пешчари, заштићеном природном резервату, ватра је прогутала 546 хектара углавном белог и црног бора. Штета од пожара је процењена на 759 милиона динара. Шуме које су изгореле биле су старе од пет до 120 година, а толико је отприлике потребно и да се врате у пређашње стање. Како каже Милан Медаревић, професор Шумарског факултета, шуме Србије су све више угрожене губарима, бубицама, олујама, неконтролисаном сечом дрвета, али и климатским променама. Директно ће их угрозити суша, тако да ће поједине врсте дрвећа потпуно нестати. Процена је да ће се у 50 наредних година повећати температуре у просеку од три до пет степени и да ће се смањити количина падавина за 20 до 40 одсто, што указује на промену садашњих граница природних станишта појединих дрвећа. Претпоставља се да ће се јеле померити ка вишој надморској висини. Храст китњак и остале врсте храстова ће се преместити у појас који сада настањују букове шуме. Процена је да ће доћи и до сушења неких врста дрвећа, посебно у појасу река, где су станишта меких лишћара.

По речима овог професора, на шуме негативан утицај има и снижење нивоа подземних вода у појасу река поред Саве и Дунава. Радом рени бунара, који су главни снабдевачи водом, објективно се смањује ниво подземних вода у шумским еко-системима, посебно у Срему, и то знатно утиче на промену еколошких услова у којима су се те шуме навикавале да живе стотинама и хиљадама година уназад. И сад имамо појаву спонтаног сушења.

Све чешће су и појаве орканских ветрова. Како подсећа наш саговорник, оркански ветар је пре неколико година на подручју Горњег Срема оставио праву пустош.

Шуме су претходних година нападали губари и бубице који су, нарочито, уништавали храстову шуму. Захваљујући масовној акцији, која је завршена прошле године, уништени су губари којих је највише било на подручју централне Србије. То је подручје где има много храста китњака.

Према званичним подацима, шуме Србије се простиру на површини од два милиона и 350 000 хектара. Од тога је у државном власништву 50 одсто, а у приватном око 49 одсто. Процењена шумовитост Србије је негде око 30 одсто, што је знатно у односу на окружење, али је недовољно у односу на потребе које имамо у Србији (око 40 одсто).

Што се тиче старосне структуре наших шума, она је неповољна – просечна старост је од 60 до 80 година.

"Оно што је вредно у нашим шумама јесте биодиверзитет, јер, за разлику од централне Европе, ми у нашим шумама имамо евидентирано око 80 врста дрвећа. Најчешћа је буква и њено учешће се креће и до 60 одсто, потом храст, има их од осам до десет врста и они учествују у укупном фонду негде са око 20 одсто. Четинарима се може приписати неких 10 одсто", истиче Медаревић.

Око 38 врста дрвећа у нашим шумама припада ретким, ендемичким врстама. Најпознатије су моника и молика, Панчићева оморика, планински и горски јавор, затим сви племенити лишћари и планински врес, воћкарице, домаћи орах, дивља трешња, дивља крушка, дивља јабука, оскоруша, брекиња, јаребика, а врло значајно место заузимају неки лишћари у еко-систему уз обале река чији су типични представници врбе и тополе.

Како подсећа овај професор, шумовитост се повећава идући од севера ка југу. Војводина има шумовитост која је процењена на шест до седам одсто, а требало би да буде између 11 до 14. Шуме Војводине заузимају око 170.000 хектара, а због климатских промена и заштите обрадивог земљишта требало би да их буде двоструко више. У Војводини има градских средина које немају ни један проценат шумовитости, као неки градови у Банату, попут Кикинде. То су средине у којима свако дрво злата вреди. У централној Србији шумовитост се креће од 20, негде и до 50, па чак и 60 одсто, како где. Има неколико подручја, која су нарочито шумовита – то је источна Србија која обухвата зајечарски и борски регион.

Постоје подручја у Србији где постоји око 200.000 букових шума и нешто храстових шума. При том је посебно вредно ђердапско подручје, потом подручје Голије које има негде око 100.000 хектара шума. Врло вредни локалитети су Тара, Копаоник Златар и Јастребац.
Нада Ковачевић

--------------------------------------------------------------------------

До 2050. године 100.000 хектара шума

Јавно предузеће "Србијашуме" је кренуло у амбициозан план да до 2050. године, у оквиру државног сектора, пошуми нових 100.000 хектара шума и тако шумовитост Србије подигну на оптималних 41 одсто. Заједно са Управом за шуме и ресорним министарством, из средстава НИП-а инвестирали су милион евра у савремени семенски центар, који ће бити, не само расадник садног материјала, него и стручњака и шумарских инжењера, рекли су у овом предузећу.

--------------------------------------------------------------------------

Шумадија задржала само име

У записима европских путописаца остало је забележено да су од Београда до Ниша јахали на коњу и – све кроз шуму. За данашње путописце остао је само назив – Шумадија.

--------------------------------------------------------------------------

Јеле старе 450 година

На Гочу јеле вегетирају више од 450 година. Постоје и смрче које имају више од 300 година. У околини Смедеревске Паланке има храстова са преко 300 година старости и ни једно стабло није тање од једног метра. У околини Београда, у Кошутњаку има стабала старости од 150 до 200 година у резервату код Михајлове чесме.