Шта Вербић спрема српском школству

– Шта би вам одговорио боксер којег у првој рунди питате шта су му планови? План је да преживи три рунде, а онда нокаутира противника!

Овим речима је др Срђан Вербић започео прво неформално упознавање са новинарима који прате образовање, откако је преузео функцију министра просвете коју многи називају „врућим кромпиром” сваке српске владе.

Он је на радном доручку, који је одржан у наставној бази Угоститељско-туристичке школе у хотелу „Палас”, обећао „борбу до последњег џула енергије”. Чим је то изговорио, просуо је сок, а потом и воду. Потом је представио свој тим сарадника „који су уласком у сектор знали да улазе у невољу”.

Вербић је рекао да је изабрао људе који „имају много енергије и не пристају на неуспех”, а неки од њих су државни секретар Александар Белић, Виктор Недовић и Зорана Лужанин, задужени за међународну сарадњу, затим саветници Мирјана Бојанић и Милован Шуваков, као и шеф кабинета Немања Ђорђевић.

Нова екипа Министарства просвете саопштила је и лепе и лоше вести: највише ће се обрадовати стари студенти којима је продужен рок за дипломирање, као и наши стручњаци из иностранства, јер ће се према изменама Закона о високом образовању процес признавања диплома завршавати у року краћем од три месеца.

Лоша вест за оне који су до сада радили на ивици закона односи се на пооштравање услова потребних за добијање и губитак дозволе за рад факултета и високих школа, а биће заустављена и пракса да бруцоше уписују они који немају акредитацију. Националном савету за високо образовање је одузето право да додељује акредитацију, што су до сада користили многи приватни факултети који су претходно били одбијени од стране Комисије за акредитацију, па се после жалили овом вишем телу.

Проректор Универзитета у Београду др Миодраг Поповић, представљен као сарадник Министарства, представио је Нацрт новог закона: дозвола за рад важиће пет година након обављене акредитације, то јест, неће више бити неограничена. Када истекне, уколико установа не поднесе нови захтев за обнову акредитације, Министарство је обавезно да у року од три дана донесе решење којим се забрањује рад установе.

– Предвиђено је да се захтев за акредитацију мора решити у року од 15 месеци од подношења. До сада је рок био недефинисан, давало се упозорење, продужавао поступак... Уколико Комисија за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) за 15 месеци не реши захтев, Национални савет за високо образовање може да распусти део или целу комисију, што значи да више нема одуговлачења – објаснио је Поповић.

Национални савет може да поништи одлуку КАПК, али не може у другостепеном поступку да одобри студијски програм, као што се својевремено десило у случају Мегатренд универзитета, већ ће вратити КАПК на поновно одлучивање. Та одлука ће бити коначна.

На питање зашто се за контролу не ангажују сви просветни инспектори, јер их за високо образовање има само четири, а за основно и средње више од 100,  министар је најавио велике промене у начину функционисања просветне инспекције:

– Биће усвојен нови закон о просветној инспекцији, али не можемо да повећамо број инспектора јер имамо забрану запошљавања, с једне стране, а са друге, нема великог интересовања за овај посао. Нико не жели данас да буде Елиот Нес. Посао је тежак, а потребне су високе квалификације – рекао је министар.

Једна од горућих тема за радним доручком биле су и лажне дипломе. Вербић је рекао да нико не може да провери све докторате у земљи, јер је за проверу квалитета рада потребно исто онолико времена колико је било потребно и за израду. Наш задатак је да направимо такав систем да се ове ствари што ређе дешавају, рекао је Вербић, а тиме ће се бавити ENIC центар у Министарству просвете.

– Није суштинско питање да ли је диплома сумњива, већ где се та особа запослила. То би могло да се решава кроз неке друге законе, да рецимо, они из државне управе траже проверу диплома од центра у Министарству просвете. Потребно је поставити брану при самом запошљавању – неће бити довољно да кандидат само преда диплому, већ и да је будући послодавац провери – рекао је министар.

Миодраг Поповић, који је некадашњи декан ЕТФ-а, рекао је да лажних диплома нема много и да је врло лако и брзо данас утврдити да ли је неки документ фалсификован (на ЕТФ-у та провера траје пет минута), већ су проблем дипломе које су издате за неакредитоване програме, а таквих је много више.

У унакрсном новинарском испитивању, Вербићев тим је највише времена провео одговарајући на питања око мале матуре: да ли је тачно да је било масовног преписивања у школама, да ли су оштећени ђаци пошто је ове године било неколико грешака у оцењивању задатака, да ли ће будући матуранти знати 1. септембра како ће изгледати завршни испит који ће полагати следеће године...

– За сада немамо података да је било масовног преписивања на завршном испиту – тврди Вербић.

– Имамо другачије информације. Уколико се утврди да је ипак било преписивања, да ли ће и ко сносити одговорност? – питали смо министра.

– Прикупљамо извештаје са терена и уколико буде пропуста у реализацији завршног испита, директори школа ће сносити одговорност – одговорио је Вербић.

Министру није сумњив ни податак да су у неким школама сви ђаци постигли висок број бодова, јер је по њему очекивано да се ђаци добро спреме за испит, а рекао је и да неће дозволити формирање ранг-листа школа на основу освојених бодова, јер се таква листа може злоупотребити, пошто су непоуздани подаци.

Он је рекао да су креатори тестова потценили ђаке, па су до неких решења ученици долазили лакше и другачије него што је то било предвиђено и да ће ово искуство послужити као наук за следеће уписе. Вербић је, иначе, пре доласка у МП, био на челу Центра за испите.

Одлука о бодовању следеће мале матуре биће донета до 1. септембра, обећао је Вербић, а Национални просветни савет је у уторак усвојио предлог да српски језик и математика носе по 10 бодова, а комбиновани тест 20.

Питали смо и каква ће бити судбина студената двогодишње школе у оквиру некадашњег ДИФ-а којима су поништене дипломе и индекси, али нам је одговорено да ће се више знати после састанка са руководством факултета који је заказан за данас.