Откривена слаба тачка „бактерија убица”

Да ли су научници најзад открили „слабу тачку” супербактеријама или „бактеријама убицама”, које су постале отпорне на све антибиотике и које годишње однесу на хиљаде живота, чак и у најбољим европским и америчким болницама?

После открића британских научника, објављеног пре неколико дана у престижном научном часопису „Нејчер”, који тврде да су открили „тачку рањивости” супербактерија, изгледа да смо ближи решењу највећег глобалног медицинског проблема. Научници су се посебно бавили испитивањем „грам-негативних бактерија”, међу које спада свима добро позната ешерихија коли, али и бактерије које су узрочници гонореје, колере или легионарске болести. Највећи проблем отпорних бактерија имамо у јединицама интензивне неге, где се лече најтежи болници, са вишеструким повредама и после тешких хируршких интервенција, а посебно су угрожени хронични болесници.

Али, по речима нашег експерта за резистенцију бактерија, професора Миомира Пелемиша, специјалисте клиничке фармакологије и инфективних болести – пут од лабораторијских експеримената до клиничке примене је веома дуг. Он подсећа: да би се направио нови антибиотик, потребно је и 15 година, па је и оптимизам, за сада, умерен.

У најкраћем, научници у свом раду тврде, а преноси британски лист „Гардијан”, да су посматрајући структуру ћелије бактерија открили мали канал у њеној ћелијској мембрани. Кроз њега се преносе „градивне цигле”, које јачају мембрану и постају зид који ни стари ни нови антибиотици не могу да пробију. Кључна ствар је да бактерија умире ако се ова „врата” у ћелији закључају. Лекови нове генерације убудуће ће бити усмерени да нападају заштитну мембрану око саме бактерије, а не бактерију у целини. То би најзад „бактерије убице”, које су данас отпорне и на најјаче и најновије антибиотике, онемогућило да развију отпорност на нове лекове.

– За сада је све то далека будућност: једно је наука, а друго клиничка пракса. Енглески научници су објавили да су открили могућност како да уништавају мембрану бактерије. Ми и данас имамо одређену групу антибиотика који делују тако што уништавају ћелијску мембрану бактерије, чиме се уништава и сама бактерија. То није никаква новост – коментарише за „Политику” професор др Пелемиш.

Он подсећа да ће резистенције на антибиотике бити све више, јер фармацеутска индустрија не производи нове антибиотике. Професор додаје да, у ствари, нема нових бактерија, него да су се ове постојеће заситиле антибиотика које стално дајемо.

– У Србији још стање није алармантно, али је врло забрињавајуће. Међутим, погрешно је веровање да има антибиотика који у Србији више немају никакво дејство и да су потпуно безвредни. Сви постојећи антибиотици имају своје место у лечењу, али само у строго одређеним индикацијама – уверава нас др Пелемиш.

Садашњу снабдевеност антибиотицима у српским болницама оцењује као солидну. Чак и стари, добри пеницилин, није још за бацање и за историју медицине

– Пеницилин је апсолутно и даље делотворан и погрешно је мислити да није више ефикасан. Има инфекција где је пеницилин лек који је ем користан, ем јевтин: постиже ефекат који не могу много скупљи антибиотици. Једино се лекари плаше алергијске реакције, јер много пацијената, без доказа, пријављују да су алергични на пеницилин само зато што неће да примају инјекције. То је антибиотик који мора да се користи, наравно, тамо где је неопходно – подсећа овај стручњак.

– Код неког тешког, животно угроженог пацијента, променим и по пет-шест антибиотика. То се ради изузетно ретко и изузетно опрезно, само у условима када је болесник животно угрожен – каже др Пелемиш.

Док се откриће у страној штампи најављује чак као потенцијална одскочна даска за нову генерацију антибиотика, др Пелемиш је нешто опрезнији: присталица је да се боље чувају и рационално користе антибиотици које имамо.

Оливера Поповић

-----------------------------------------------------------

Прво брис из гуше, па антибиотик

– Лекар пацијенту не сме дати антибиотик докле год нису узети узорци за изолацију микрорганизама. Лекар од пацијента мора да узме узорак за изолацију бактерије где год се сумња на бактеријску инфекцију. Значи, прво узорак из крви, мокраће, гуше, ране… па тек следи лечење антибиотиком. Понекад лекар може направити изузетак код најчешћих, респираторних инфекција – каже наш саговорник.