ЕУ поставила ултиматум Русији

Шефови влада и држава Европске уније поставили су Русији јасан ултиматум да ће се суочити са додатним санкцијама уколико до понедељка не испуни четири услова у вези са украјинском кризом.

„Европски савет је спреман да предузме циљане мере уколико Русија до понедељак 30. јуна не предузме кораке за деескалацију кризе”, наводи се у закључцима јучерашњег самита ЕУ у Бриселу.

Од Москве се конкретно очекује да допринесе почетку „суштинских” преговора о примени мировног плана украјинског председника Петра Порошенка, потом да се сагласи са споразумом да Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) надгледа прекид ватре, као и да проруске снаге на истоку и југу Украјине ослободе све притворенике и врате украјинским властима контролу над три гранична прелаза.

Лидери 28 чланица ЕУ истакли су да ће Савет министара „проценити ситуацију и у случају потребе донети одговарајуће одлуке”. У закључцима самита се подсећа да је Савет још у марту наложио Европској комисији да припреми спектар санкција према Русији и да те мере могу бити веома брзо примењене.

Иако овај ултиматум изгледа као разлог за додатно затезање односа између ЕУ и Русије, према свему судећи, до тога неће доћи. Москва је досад већ показала спремност да преговара са Порошенком, а оквирно је пристала да ОЕБС посредује у решавању кризе и надгледа прекид ватре. Осим тога, после мировних консултација представника власти Кијеву, ОЕБС-а, Русије и проруских снага у Луганској и Доњецкој области, јуче су после месец дана ослобођена осморица посматрача ОЕБС-а. Истовремено је украјински председник продужио прекид ватре за још 72 сата, премда спорадично долази до погибије украјинских војника.

Стога цела ситуација више иде у смеру преговора него заоштравања односа и санкција. Међутим, чак и да после понедељка шефови дипломатија ЕУ процене да Русија није испунила услове, они ће највероватније само додати још неколико имена на листу руских званичника којима су замрзнута финансијска средства у ЕУ и забрањен улазак у ЕУ. Увођење далекосежнијих економских санкција неће бити тако брзо већ ће бити неопходно да се лидери ЕУ поново сретну, највероватније средином јула.

Али, оно што би могло да ситуацију учини компликованијом јесте то што је ЕУ јуче потписала Споразуме о придруживању са Украјином, Грузијом и Молдавијом.

„Ово је велики дан за Европу... Европска унија је данас на вашој страни више него икада”, изјавио је јуче председник Европског савета Херман ван Ромпај, после потписивања споразума са украјинским председником Петром Порошенком и премијерима Грузије и Молдавије Ираклијем Гарибашвилијем и Јуријем Ланком.

Потписивање споразума с Украјином било је предвиђено још у новембру 2013, али је тадашњи председник Виктор Јанукович одлучио да га не потпише, већ да се окрене Русији да би добио економску помоћ. Та одлука је изазвала протесте који су довели до свргавања Јануковича с власти, а потом је уследила руска анексија Крима и побуна проруских снага на истоку Украјине. Русија је упозорила да ће предузети „мере заштите” ако се покаже да споразум штети њеној привреди.

Ван Ромпај је јуче изјавио да ништа у споразуму неће утицати на Русију, а председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо да је споразум „позитиван и да није ни против кога”.

Према речима Порошенка, јуче је за Украјину био „велики дан”.

„Можда најважнији за моју земљу од независности 1991. године”, истакао је он и додао да се споразум односи на „целу Украјину, укључујући и Крим.”

Порошенко је оптужио Русију да је извршила „спољну агресију” на његову земљу, а Европљанима је поручио да би требало да Украјини да перспективу о чланству у ЕУ. „Декларација о перспективи учлањења не би вас коштала ништа, а нама би много помогла.”

Међутим, ЕУ још не отвара у потпуности своја врата Украјини, а о примени економског дела споразума са Украјином планира да се консултује са Москвом.

Према речима заменика шефа руске дипломатије Григорија Карасина, споразум Украјина–ЕУ и Молдавија–ЕУ имаће „озбиљне последице”, а Русија ће предузети мере за одбрану своје привреде „чим се појаве” знаци негативних последица.

„Све што је неопходно за одбрану наше привреде биће предузето”, рекао је агенцији РИА Новости Дмитриј Песков, портпарол руског председника Владимира Путина. „Председник (Путин) већ је више пута саопштавао да ће све зависити од ступања на снагу докумената, њихове ратификације и реализације. Није ствар у документима, већ у њиховој могућности утицања на наше тржиште. У случају њиховог негативног утицаја, биће предузете мере.”

Потписани споразум предвиђа укидање већине царинских препрека између Украјине и земаља ЕУ. Путин је у јануару у Бриселу рекао да Русија, ако Украјина потпише споразум о придруживању са ЕУ, неће моћи да задржи бесцарински режим за низ пољопривредних и различитих индустријских украјинских производа, предвиђен зоном слободне трговине Заједнице независних држава.

Како је саопштило руско министарство спољних послова, трилатерални преговори Русије, Украјине и ЕУ о условима примене споразума биће одржани 11. јула.

Наметање избора Русија или ЕУ изазвало раскол у Украјини

Москва – Руски председник Владимир Путин изјавио је јуче да су покушаји да се Украјини наметне избор између Европе и Русије изазвали раскол у тој земљи, указујући да се на југоистоку Украјине догађа хуманитарна катастрофа, преноси Танјуг. Он је истакао да је потребно да се Украјина врати на пут мира, дијалога и слоге, осигурања дугорочног режима прекида ватре као неопходног услова за вођење садржајних преговора између кијевских власти и представника југоисточних региона. „Ми се залажемо за потпун прекид крвопролића на читавој територији сукоба, посебно дуж линије наших граница.”