Новац и управљање жељама

Многи од нас одгојени су у некој врсти презира према новцу, али данас када живимо у капитализму, морамо да признамо да је новац веома важан у животу. Његова моћ је у томе што нам, ако га имамо довољно, омогућује да задовољимо неке наше потребе и жеље. Новац не може да нам омогући испуњење свих жеља, али може многих. За новац можемо да купимо сат, али не и време, можемо да купимо књигу, али не и знање, лек, али не и здравље… Ипак, много тога можемо да купимо. Када испунимо жеље осетимо задовољство и срећу. У томе је моћ новца.

Што неко има више новца, може да испуни више својих жеља. Са растом финансијске моћи појединца расте и његово искушење да потроши тај новац. Ако особа не контролише своје жеље, тада ће релативно брзо да остане без новца: не постоји та количина новца коју није могуће брзо потрошити. Зато је управљање новцем, односно управљање личним финансијама могуће само ако је особа савладала једну од основних животних вештина – вештину управљања жељама.

Најбољи пример за важност управљања жељама су управо људи који ту способност немају. Они су по правилу у финансијским проблемима, увек у „минусу” на банковном рачуну без обзира колико новца зараде. Када га имају тада их он, метафорично речено, „сврби” тако да стално размишљају на шта ће да га потроше. Смире се тек када га потроше, јер знају да до следеће плате или хонорара не могу више ништа да купе. Када немају новац, немају ни жељу, али када га имају, снажно желе и не смирују се све док опет не остану без новца.

Вештина управљања жељама – како поднети осујећеност жеље, а када уживати у њеном остварењу – учи се у детињству. Мало дете има жеље, али нема и моћ да их испуни. У томе зависи од својих родитеља. И зато дете, када види нешто што му се свиђа, од родитеља тражи да му испуне жељу, да му нешто купе. Реакција родитеља је пресудна за учење детета како са својим жељама.

Они родитељи који морају да испуне сваку жељу свог детета, никада га неће научити да обузда своје жеље. Последица ће бити да када оно одрасте, неће моћи себе да контролише. Слично је и са занемареним дететом или дететом из веома сиромашне породице које због немаштине није ни било у прилици да само осујећује сопствене жеље. Да би неко дете научило да управља својим жељама потребно му је искуство да може да оствари оно што жели, али да на крају то ипак не учини. Контролу својих жеља најбоље науче она деца коју родитељи уче скромности и штедљивости. Њихова будућа финансијска судбина ће бити најбоља.

Деца морају да имају џепарац да би научила да управљају властитим новцем и жељама. Од тога како тада штеде и троше, зависиће њихова финансијска будућност, а у томе је пресудан став родитеља.