Избори између жеља и реалности

Једино што је у овом тренутку извесно у вези са одржавањем председничких и локалних избора јесте то да неће бити заказани за октобар како су пре мање од месец дана најављивали поједини медији на основу информација из незваничних извора. Министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић, из Демократске странке, рекао је пре два дана да је реално да председнички избори буду одржани до краја године, а локални избори на пролеће 2008. године.

Оваква процена звучи посебно занимљиво ако се узме у обзир којим законима су условљени председнички, а којим локални избори. Уставни закон, наиме, прописује да се избори за председника Србије морају расписати "до 31. децембра 2007. године, односно најкасније у року од 60 дана од дана ступања на снагу последњег од закона којима се уређују положај и избори за председника Републике, одбрана и Војска Србије, спољни послови и службе безбедности". Ниједан од ових закона, према сазнањима "Политике", још није стигао на разматрање у надлежне одборе Владе Србије, који морају да дају мишљење пре него што се коначно о њима изјасни министарски колегијум.

Ни закони потребни за расписивање локалних избора (о територијалној организацији Републике, локалној самоуправи, локалним изборима и положају главног града) нису спремни, али, чини се да би њихово усвајање требало да иде брже од оних неопходних за организовање председничких избора.

Министар Марковић је рекао да би закони из његове надлежности у октобру могли да уђу у скупштинску процедуру, иако, како је навео, још није познато какав ће бити изборни систем за локалне изборе. Не зна се још, дакле, да ли ће бити пропорционални, већински или мешовити, да ли ће се градоначелници бирати на непосредним изборима или у локалним парламентима, да ли ће цензус за улазак у скупштине општина бити подигнут са три на пет одсто...

Због свих тих непознаница и Жарко Обрадовић, потпредседник Социјалистичке партије Србије, сматра да је реалније да се председнички избори одрже пре локалних, док Драган Шормаз, потпредседник Извршног одбора Демократске странке Србије, мисли да је много лакше припремити сет закона за локалне него онај за председничке изборе.

Обрадовић каже да је због лоших закона много проблема у функционисању органа локалне самоуправе и да су у тој области очигледно потребне значајне промене, чија решења, како он каже, не зависе од опозиције, него од странака у власти. А пошто се још ништа не зна, Обрадовић предлаже да се најпре донесе закон о локалним изборима (који ће и према његовом мишљењу највероватније бити заказани за следећу годину) да би странке имале више простора и времена да се припреме за изборне услове.

Драган Шормаз, пак, оцењује да је сет закона о локалној самоуправи лакше донети, јер се у вези са тим може лакше наћи заједнички језик са опозицијом у парламенту.

"Чини ми се, међутим, да се ДС-у много жури за председничке изборе, иако су по усвајању Устава говорили да нема потребе одржавати те изборе пре 2008. године. Јесу они наши коалициони партнери, али чини ми се да због резултата на ванредним локалним изборима у претходне две године, ДС осећа да нема снаге за њих. Рачунају, ваљда, да ће Тадић сигурно победити на председничким изборима, па да ће на крилима његове победе боље проћи и на локалу", каже Шормаз.

На питање да ли је реалније да се прво одрже председнички, па локални избори, како мисли министар Милан Марковић, програмски директор Цесида Марко Благојевић једноставно каже да не зна. "Не знам, нити могу да претпоставим. Реч је о сукобу различитих политичких интереса – не знам чији ће да претегну", каже Благојевић.

Незванично се већ дуго спекулише о томе да ДС-у одговарају истовремени избори, јер би на популарности Бориса Тадића могли да "извуку" више гласова и за локалне скупштине. ДСС-у то, наравно, не одговара и по сваку цену жели да раздвоји изборе, а изгледа да ДС то почиње и да прихвата, али покушава да бар наметне председничке изборе пре локалних.

У спекулацијама о овим изборима, покрајински се најчешће занемарују. А њих је још и најједноставније организовати – услов је само доношење закона о територијалној организацији Србије.

Намера Извршног већа Војводине да пре избора у покрајини промени изборни систем, упућивањем предлога војвођанском парламенту да се обезбеди сигурних 12 мандата за представнике осам националних мањина, поред природног прага који већ постоји, врло вероватно, неће се остварити. Предлог, наиме, нема подршку Лиге социјалдемократа Војводине, која је у владајућој коалицији у покрајини са ДС-ом, Покретом снага Србије и Савезом војвођанских Мађара, али рампу на измену изборног система у Војводини могла би да постави и Влада Србије покретањем захтева за оцену уставности такве одлуке војвођанске скупштине. У ДСС-у, наиме, истичу да овај предлог није у складу са Уставним законом, у коме се каже да "до дана ступања на снагу новог статута аутономне покрајине, покрајински органи и службе настављају са радом у складу са одредбама важећег статута и одлука скупштине аутономне покрајине".

Ипак, и избори за посланике у Скупштини Војводине део су још непотписаног коалиционог споразума странака које чине Владу Србије, и сигурно ће се решавати у пакету са одлуком о председничким и локалним изборима. Да ли ће покрајински избори бити одржани засебно или че бити "придружени" неким од других избора?