Јагоде појела трулеж

Деспотовац – Са шест хектара на којима је било око 250.000 садница јагода и са којих је могло да се убере најмање 12 вагона овог воћа, мештани деспотовачких села нису успели да испоруче ни три вагона јагода. Узгајивачи из Стењевца, Миливе, Богаве и Балајнца кажу да је било довољно да су могли да уберу макар пола килограма по биљци, иако свака од њих може да роди килограм-килограм и по. Поред тога, овогодишња откупна цена је била дупло мања од прошлогодишње. Док су лане килограм јагода продавали за 130 динара, ове године им је плаћано 65 динара по килограму.

– Нисам рачунао штету да ме не би заболела глава. Не знам колико сам прошле године уложио у засад овогодишњег рода. Знам само да сам до бербе уложио око 8.000 евра, јер сам произвео свој расад, а радници су ме коштали око 6.000 евра. То је директна штета. Требало је да уберем седам-осам вагона, а ја нисам испоручио ни два вагона јагода –наводи за „Политику” Томислав Гркић из Стењевца код Деспотовца.

Он је пре три године био први мештанин ове општине који је почео да узгаја јагоде, а данас је највећи произвођач у крају. Гркић каже да су пољопривредници који су имали мање количине прошли још горе и да, према његовој процени, нису убрали ни 10 одсто рода.

Пре него што је развио јагодњак наш саговорник је извршио анализу земљишта, проучио литературу, посаветовао се са стручњацима и купио опрему, тако да сам може да производи расад, што му појефтињује производњу. Прве године јагоде је пробно засадио на пет ари и сав род продао у продавници. Претпрошле године засадио их је на хектар и по. Род и пласман су били добри. Прошле године је на два и по хектара засадио око 80.000 живића , што је подстакло још неколико Стењевчана да и они почну да узгајају ово воће.

– Ове године су нас уништили политичка и природна клима. Почетком године било је одлично време за напредовање јагода, али када је требало да почне берба почеле су муке. Украјинска криза је допринела да откупљивачи из Русије касно дођу у Србију да би од власника хладњача откупили род. Око 500 шлепера задржано је на граници. Кад су коначно стигли почела је киша, која је проузроковала трулеж јагода – оцењује Гркић.

Момчило Вуксановић из Деспотовца на 60 ари у Миливи засадио је 18.500 садница јагода. Имао је четири сорте: роксану, азију, сирију и албу. Прва берба почела је већ 2. и 3. маја, а главна берба је требало да буде од 10. до 15. маја. Уместо пет и по или шест и по тона, колико је требало да буде принос на његовом засаду, убрао је тридесетак гајби, или око 500 килограма. Део јагодњака страдао је због поплаве, а остатак је иструлео због свакодневних киша.

– Јагодњак су, заправо, подигли мој син Марко и снаха Јелена, архитекте по занимању. Марко је пројектовао фудбалски стадион у Габону у Африци и новац који је тамо зарадио уложио у производњу јагода. Бележио сам сваки динар. Уложили смо око 7.500 евра, а продали смо јагоде за 300 евра – каже нам Вуксановић.

Пошто планира да засади јагоде на хектар и по, а за неколико година и на пет хектара, Вуксановић очекује помоћ државе и локалне самоуправе. Он сматра да би општина требало да им материјално помогне како би имали новца за јесењу садњу. Он сматра да осигурање није решење, јер су осигуравајуће куће избегавале да надокнаде штету пољопривредницима, јер тамо где су биле бујичне поплаве, говорили су да осигурање покрива само „обичне” поплаве и обрнуто.

З. Глигоријевић