Садамова ћерка Садамовим стопама

У ексклузивном козметичком салону у Аману, где живи у луксузном избеглиштву, најстарију ћерку Садама Хусеина, 39-годишњу Рагад, затекао је крајем децембра прошле године телефонски позив из Багдада и вест да је свргнутом председнику Ирака потврђена смртна казна и да ће убрзо бити изведен на вешала.

Да је у питању нека посебно важна порука, особље куће лепоте проценило је већ по томе што се лична секретарица клијенткиње, познате по прекој нарави, уопште усудила да прекине третман и преда јој слушалицу.

Када је чула новости Рагад је пребледела, а затим је уследила вулканска провала љутње и клетви, препричавало се после по салону. Ћеркина реакција била је, с обзиром на повод, сасвим разумљива, али њој својствена и у мање драматичним околностима.

Хировита и обесна, она је права слика свога оца, "мали Садам" тврде сви који су са Рагад долазили у контакт. Поређење, међутим, добија нови смисао откако се наследница, заједно са мајком Сађидом, прошле недеље нашла на Интерполовој црвеној потерници, што значи да би могла и буквално да дочека очеву судбину.

У домовини, Рагад је још прошле године стављена на листу најтраженијих особа, а оптужена је за подривачку делатност против државе и финансирање побуњеничких група. Уколико би била изведена пред суд и окривљена, могла би да буде осуђена на доживотну казну или чак смрт.

"Имамо хрпу доказа против ње", изјавио је представник ирачког министарства спољних послова Абдул Керим Халаф и још нагласио, како су пренели медији, да је Рагад Хусеин, помагањем терористичких акција, заправо одговорна за масовна убијања својих сународника.

Овим оптужбама Интерполова потерница даје међународни кредибилитет, али сама по себи не представља налог за хапшење већ захтев полицији на сарадњу у проналажењу одређене особе.

За Рагад Хусеин, зна се додуше где је. У Јордану је од 2003. године, где је побегла са сестром Раном пошто су америчке трупе у Ираку убиле двојицу њихове браће Удаја и Кусаја.

Једини преостали Садамов син Али, из другог Садамовог брака са Самиром Шахбандар, живи са мајком у Либану. Прва супруга, Сађида борави са најмлађом ћерком Халом у Катару. Садам је после Сађиде и Самире имао још две супруге, женио се 1990. и 2001. године, али званично је признавао само петоро деце из првог брака.

Бруталан према својим сународницима и поданицима, он је био немилосрдан и према члановима породице. Најдрастичнији и најпознатији пример је без сумње била његова одмазда према зетовима, Хусеину Камалу ал Мађиду и Садаму Камалу ал Мађиду, мужевима Рагад и Ране, уједно и двојици рођене браће. Сви заједно они су 1995. године као дисиденти били пребегли у Јордан, што је одјекнуло у целом свету, тамо су ступили у контакт са западним службама, и предали им податке о ирачком програму наоружавања, а онда пошто им је после годину дана избеглиштво досадило, а од куће стигао позив да ће им све бити опроштено, вратили су се 1996. у Ирак. Одмах на граници мужеви су били одвојени од својих супруга и деце и погубљени. У тој акцији учествовали су и Удај и Кусај, док су њихове сестре смештене у неку врсту кућног притвора, оставши удовице, Рагад са петоро, а Рана са четворо деце.

Све се променило после англо-америчке инвазије, убиства Удаја и Кусаја, хапшења Садама а поготово његове морбидне егзекуције. Рагад је користила сваку прилику за слављење оца као "хероја и панарапског вође који се жртвовао за свој народ" и одавање признања муџахединима "на отпору" непријатељским снагама и "испуњавању свете дужности у Ираку".

Власти Ирака већ су од Јордана тражили изручење Рагад, али како она у Аману борави као гост краља Абдулаха и ужива тамо повлашћени статус, домаћини су досад одбијали да је предају у руке "осветничког шиитског режима у Багдаду". Ступањем Интерпола на сцену, ствари се компликују и за краљевину, јер ће бити теже игнорисати званичан захтев на сарадњу упућен Јордану као земљи чланици. Поготово што се Рагад, не обазирући се на сугестије широкогрудих домаћина, да се држи што дискретније, понаша управо супротно. Гласно, пркосно и надобудно. Баш као и њен отац.