Приближићемо Србију Јапану

Желимо да доведемо што више јапанских инвеститора у Србију, јер су јој неопходне стране инвестиције, више радних места и нових технологија, а то је управо оно што јапанске компаније могу да донесу, изјавио је за наш лист председник Јапанске привредне коморе у Србији Пол Патрик, поводом оснивања те привредне асоцијације код нас.

– Други мотив, ништа мањи од првог, јесте чињеница да је српски извоз у Јапан симболичан. И ми желимо да то променимо. Није тачно да јапанске компаније нерадо купују српске производе, већ једноставно потенцијални партнери имају тешкоће у пословању због географске удаљености, језичке баријере и недовољне подршке. Комора ће сигурно помоћи да се превазиђу ове тешкоће. И, најзад, желимо да у Србији формирамо групу субјеката заинтересованих и за културну сарадњу са Јапаном – рекао је Патрик.

Који су задаци Коморе и шта су јој приоритети?

Прво, ми видимо Србију као значајно тржиште за многе производе, посебно у поређењу са суседним државама које нису чланице ЕУ. Србија има јединствену прилику због главне и централне позиције на западном Балкану. Није условљена само повољним географским положајем и величином тржишта, већ и уговором који је потписан са ЦЕФТА. Друго, ово је погодна локација за производњу, за било ког извозника у регион ЦЕФТА или Русију или за производњу резервних делова за производне капацитете суседних држава. Докле год Србија има, на овај начин, шта да понуди било којој индустрији, инвеститори ће долазити. Уколико јапанске компаније то прихвате као позив и број инвеститора ће се повећавати.

Има много српских компанија које су локални партнери и представници јапанских компанија у Србији и ми очекујемо да ове везе и даље јачају преко Коморе. Једноставно, да Србију приближимо Јапану.

Такође намеравамо да више сарађујемо са привредним коморама које су заинтересоване, посебно са Привредном комором Србије, у циљу ближе пословне сарадње и комуникације.

 Ко су чланови и са каквим интересом су приступили оснивању Коморе? 

Оснивачи и чланови Коморе су угледне јапанске компаније као "Јапан тобако интернационал", "Кyцера Мита", "Тојота", "Мицубиши", као и значајне српске компаније "Кон-тики", Вински подрум "Раденковић" и Интернационал маркетинг енд Менаџмент сервис. Туристичка агенција Кон-тики је већ почела уговарање за долазак јапанских туриста у Србију, а Вински подрум "Раденковић" планира извоз вина. Они су први изразили жељу да постану чланови Коморе и – примљени су. Радо смо их примили пошто су заправо и пионири српског извоза у Јапан и ми желимо да подржимо и олакшамо њихове напоре.

Као пример подршке, потпредседник Јапанске привредне коморе и половина гувернера именовани су из српских компанија, док је почасни гувернер Његова екселенција амбасадор Јапана у Београду Тадаши Нагаи. То су три ослонца Коморе – јапанске и српске компаније и јапанска амбасада у Београду.

Јапанске компаније, осим у дуванској индустрији, нису показале већу заинтересованост за улагања у привреду Србије, поготово у процесима приватизације. Шта је прави разлог таквог уздржавања?

Рекао бих да је главна кочница била политичка нестабилност. Јапанци, као и компаније, информисани су о Србији путем ударних вести на сателитским каналима и још нису сигурни да ли је држава довољно стабилна за њихове инвестиције. Мислим да је Србија прошла дуг пут, од најтежег периода деведесетих година и почетка ове декаде. Она постаје перспективна држава југоисточне Европе, са задовољавајућим степеном стабилности на пољу економије и инфраструктуре, али је ово чињеница коју тек треба да открије већина јапанских пословних људи. За Комору ће ово бити мисија на чијем ће унапређењу радити.

Извоз Србије у Јапан не може се мерити ни промилима. Где је проблем?

До сада смо разматрали могућност извоза углавном пољопривредних производа у Јапан. Поред покушаја које сам поменуо, дозволите ми да кажем да је реализован извоз српске малине. У поступку је реализација извоза још неких пољопривредних производа. Такође смо препознали шансу да се неки произвођачи врло скоро појаве на јапанском тржишту. Нема сумње да је ово само почетна фаза, после које ће индустријски производи и услуге доћи на ред.

У чему је била предност Словачке у односу на Србију да поједине јапанске, али и јужнокорејске фирме започну производњу аутомобила у тој земљи?

Предност се огледа у томе што је ова држава имала испуњена оба комерцијална услова (радну снагу, царинске законе), као и политичку стабилност. Ушли су у Европску унију, што им је отворило врата огромног тржишта, а по свему судећи и неће имати значајних политичких турбуленција у будућности.

Шта као страни пословни човек сматрате добрим, а шта лошим системским перформансама Србије – од закона, инвестиционе климе, преко политичке и друге нестабилности, до корупције?

– Верујем да су бирократске препреке највећи непријатељ инвестирања. Таква крута и нестабилна администрација може да спречи да и најбољи закони заживе и погодује корупцији. Верујем и да је Србија прошла дуг пут од деведесетих година, ка реорганизацији и усавршавању администрације. Надаље, очекујемо да влада настави да комуницира са пословним људима, посебно у домену закона и њихове примене, у циљу постизања најбоље инвестиционе и пословне климе.