Вук длаку не мења

Називају га институцијом без које "Врт добре наде" не би могао да се одржи, царем београдског животињског царства, као и једним од последњих боема престонице. Међутим, Вукосав Вук Бојовић, директор Београдског зоолошког врта, подједнако с похвалама, изазивао је и бројне контроверзе у домаћој јавности, тако да га противници нису штедели. Називали су га "консиљерем" светске зоо-мафије који наводно води дистрибутивни центар за шверцоване животиње, а у јавност су стизале и дезинформације о томе да је власник ресторана "Пастув", потом Арт телевизије, па чак и ресторана "Ловац", који се наводно снабдева у Врту.

Ипак, у току свог дводеценијског директоровања Бео зоо-вртом и противници и фанови Вука Бојовића признају му да је тај ћошак Београдске тврђаве од једне руине претворио у један од симбола престонице.

За директора "Врта добре наде" дошао је са места директора Више трговачке школе, при чему је на изненађење предлагача одмах пристао на то радно место. Магистар вајарства са падина Дурмитора унео је потпуно нови дух у Зоолошки врт, бескомпромисно и импулсивно решавајући све проблеме, али и неспоразуме са сарадницима. Новинарима који су га у почетку директоровања питали какве везе имају вајарство и вођење зоолошког врта узвраћао је питањем што нису питали Броза какве везе имају шлосерај и вођење државе.

Бојовићеву каријеру обележила су и два узастопна спектакуларна бекства шимпанзе Самија из Бео зоо-врта крајем осамдесетих, када су ови догађаји недељама пунили новинске ступце. Оба пута је Вук успео да га наговори да се врати у Врт, додуше други пут уз коришћење стрелица са средством за омамљивање. Одувек је, како каже, веровао да су животиње потпуно равноправне с људима и да се зато према њима морамо понашати с дужним поштовањем.

Међутим, у дужем разговору признаће да је због предугачког језика одувек имао проблема, али да је то јаче од њега. Због тога је често био у сукобу с влашћу, али нису мањкали ни добри односи с појединцима из политике. У току свог директоровања, како каже, променио је 11 градоначелника, при чему је добро сарађивао само са Александром Бакочевићем и Небојшом Човићем.

Добри односи са Човићем били су довољан разлог да пристане да 2003. године буде на изборној листи Демократске алтернативе. Додуше, није постао народни посланик, али ни то политичко ангажовање није једино у његовој каријери будући да је следеће године с групом истомишљеника основао Еколошку странку "Зелени" чији је председник.

Ипак, медијима је увек била интересантнија његова блискост с Капетаном Драганом и Жељком Ражнатовићем Арканом. Деведесетих година својеврсни медијски хит су били извештаји о Бојовићу и медведу Книнџи, по којем је јединица Капетана Драгана добила име, као и о тигрићима које је поклонио Аркану, чија је Српска добровољачка гарда била позната и као "тигрови".

Медији су извештавали и како је међу "виђенијима" на Аркановој комеморацији био и Вук Бојовић са сином Луком, о којем се и данас у београдској чаршији по каткад испреда прича о наводном учешћу у једној од многобројних пуцњава у току злослутних деведесетих. Полиција и судови о томе никада нису ништа саопштили, док Бојовићев син с породицом одавно више не живи у Србији.