Ангелина "идеолошка" диоптрија

Једна блиц анкета немачких новинара на улицама Пекинга, непосредно пред посету Ангеле Меркел Кини (26. до 29. августа), очигледно је изненадила, и помало збунила, медијске посленике: грађани кинеске престонице су, у великом броју случајева знали да је реч о немачкој канцеларки, која је и тамо популарна, али мало ко је од њих погодио њено име.

Неки од анкетираних су спонтано саопштили, гледајући њену фотографију, да је реч о "канцеларки Шредер". Очигледно нимало случајно. И високи кинески званичници су у јулу, с нескривеном дозом критичности, подсетили да Меркелова, бар за сада, није тако срчано ангажована у унапређењу немачко-кинеских односа као што су то били њени претходници, Хелмут Кол и, посебно, Герхард Шредер.

Колу није заборављено да је, кратко време после "крвавог Тјенанмена", за шта је на западу оптуживана директно кинеска војска, посетио једну касарну недалеко од Пекинга.

Шредер је за седам година владавине шест пута посетио Кину и никад није критички и провокативно потрзао, за кинеско руководство изузетно деликатно и неугодно питање људских права и слобода, а увек се залагао за укидање европског ембарга (опет због крваво угушених демонстрација на Тјенанмену) на испоруку оружја Кини.

Шредер је у међувремену, како откривају неки немачки медији, постао чак званични саветник Министарства спољних послова у Пекингу за "промоцију" традиционалне кинеске медицине.

Иако је јулска критичност сада, непосредно пред посету немачке канцеларке Пекингу (стиже вечерас), уступила место похвалама (посета је најављена упадљиво у кинеским листовима, што се обично не чини, и не бар на првим страницама), за Меркелову је резервисано "пријатељство на дистанци".

Та званична дистанцираност према Меркеловој узрокована је једним делом њом самом. Кинески лидери су, наиме, уверени да у ставу Ангеле Меркел према Кини има више идеологије а мање прагматизма него код њених претходника и да је поглед немачке канцеларке на њихову земљу обележен њеним (неугодним) источнонемачким (социјалистичким) искуством.

Због тога су је, приликом прве посете Пекингу, са највиших места, успут и дипломатски, подсећали да Кина "није (као) бивша Немачка Демократска Република" и да "ни сви комунисти нису исти".

Кинески политичари, иначе, знају да немачка канцеларка практикује да, отворено и критички, потрже осетљива и неугодна питања. Поред увек "дежурне" теме људских права, могла би, овом приликом, да потргне све гласније жалбе немачких произвођача због (пре)отимања (и фалсификовања) нових технологија и лиценци, а стекли су, уз то, утисак да, као домаћин летошњег самита у Хајлигендаму, није поклонила посебну пажњу кинеској делегацији.

Већи удео у тој дистанцираности игра однос актуелне немачке политике према две критичне тачке: Тајвану и Тибету. Званичном Пекингу се чини да у томе има "иритирајућих симпатија" са немачке стране, па се, посебно кад је реч о Тајвану, од Меркелове очекује да се, јасно и недвосмислено изјасни, у корист "једне и јединствене Кине".

У сваком случају, домаћини ће учинити све да се политички односи између две земље, који по њиховој процени нису у равни са оним у привреди и култури, "подигну на виши степен". Нема дилеме да ће, у том контексту, код Меркелове преовладати прагматизам: Кина је најважнији немачки економски партнер на Далеком истоку, а Немачка најпоузданији кинески ослонац у Европској унији.

Томе треба да допринесе и један посебан датум: тридесет пет година немачко (при чему се мисли на Западну Немачку) – кинеских дипломатских односа чије обележавање пада управо у време предстојеће посете Ангеле Меркел.

Судећи, иначе, по извештајима немачких новинара, медијско и политичко интересовање за немачку канцеларку је у Пекингу заиста велико. Тамо је објављена њена биографија, а кинески листови су показали неуобичајену радозналост и за наизглед бизарне детаље, за боју њене косе и фризуру, на пример. Објављен је тако интервју са њеним фризером Удом Валцом који је, поред осталог, констатовао: да је Меркелова раније била његова муштерија, пре би постала канцеларка...