Од Прекрасне Гуси до Ралфа Лорена

Историја тениског турнира у Вимблдону пре свега показује како се развијао тенис, али то је уједно и прича о моди коју су наметали његови шампиони. Зато, када се прича о тениском стилу, то се не односи само на начин извођења форхенда, бекхенда и других удараца, већ и о одећи која је остала до данас бела. Али нису баш сви њени елементи одолели захтевима новог времена...

Прекрасна Гуси Морган је прва која се доводи у везу с модом у спорту. Њене кратке панталоне су изазвале сензацију на Вимблдону 1949. године. Када су жене почеле да играју тенис, шездесетих година 19. века, тешки материјали попут фланела били су погодни. Бела одећа постала је популарна откако је Мод Вотсон освојила титулу на првом женском турниру у Вимблдону (1884), јер бело је најбоље маскирало зној који се стварао због трчања. Мод, 19-годишња кћерка једног свештеника, била је сва у белом када је у том финалу савладала своју старију сестру Лилијан (6:8, 6:3, 6:3).

Три године касније, петнаестогодишња Лоти Дод освојила је Вимблдон у краткој сукњи која је ипак била "прихватљива", пошто је била део њене школске униформе. У финалу је савладала 10 година старију Бланш Бингли (њих две су се пет пута састајале у финалу и увек је побеђивала Лоти Дод).

Почетком 20. века, тачније 1905, Американка Меј Сатон је у Калифорнији почела да игра у очевим мајицама јер је у њима могла  комотније да се креће и игра. Те године она је била "двоструко запажена" у Вимблдону: због освојеног трофеја (прва Американка која је то успела) и због "обнажених лактова". Она је тада објашњавала да је морала да заврне рукаве јер јој је било "сувише дуго и вруће", а британску публику ништа мање није шокирао ни доњи део њене хаљине која је откривала чланке. У финалу је надиграла домаћу тенисерку Доротеу Даглас која је освајала седам пута трофеј – од 1903. до 1914.

С појавом славне Францускиње Сузан Леглен, шестоструке шампионке и Вимблдона и "Ролан Гароса", и тениска игра и мода су добиле нов импулс. "Краљица дубла и микса" у то време Елизабета Рајан је тада сликовито објаснила колико је Легленова снажно утицала на нови модни талас: "Све тенисерке требало би да падну на колена пред Сузаном зато што их је све ослободила тираније корсета". Балетски стил Сузан Леглен одразио се и на свакодневну моду, а на трави Вимблдона је освојила шест трофеја у од 1919. до 1925, савладавши у једном од тих финала (1923) Елизабету Рајан.

Њена наследница на трону Хелен Вилс Муди из Калифорније, осмоструки освајач Вимблдона од 1927. до 1938, створила је "голф стил", с качкетом као заштитом од сунца. Попут Лоти Дод уживала је да игра у "школској" белој блузи.

Крајем тридесетих, америчке тенисерке Хелен Џекобс и Алис Мербл су почеле да носе шортсеве од фланела. Тенисери су такође стварали своју моду, па је тако Француз Ивон Петра постао последњи који је освојио Вимблдон у дугим панталонама.

И у првим послератним годинама у Вимблдону су доминирале Американке (Паулина Бец, Луиз Броу, Дорис Харт, Маргарет Озборн). Њихова мода је била сензуална, а створена је да би им олакшала играње (џокејске капице, кратки шортсеви и сукње). Праву сензацију је изазвала већ поменута Прекрасна Гуси Морган (право име Гертруда Агуста Морган), дугонога тенисерка из Калифорније, којој су британски медији дали надимак Гуси. Надимак Прекрасна добила је 1949. када се на Вимблдону појавила као "манекен" тениског модног гуруа Теда Тинлинга, што јој је обезбедило насловне стране многих листова и магазина широм света.

Много тога из традиције Вимблдона одолело је незаситим захтевима новог времена, о чему сведочи и данашњи стил Швајцарца Рожера Федерера који ће се данас борити за пету узастопну титулу. Ниједан други турнир нема тако чврст кодекс облачења и за играче и за званична лица. Тамнозелена и пурпурна су традиционалне боје Вимблдона, које су носиле судије и скупљачи лопти 2005. Од прошлог лета они су обучени у морнарско плаво и беж, у униформе које је креирао Ралф Лорен с којим је турнир склопио уговор до 2009.

--------------------------------------------------------------------------

Наклон само пред краљицом и принцом од Велса

Веза између Вимблдона и британске краљевске породице почиње 1907. Те године су принц од Велса и принцеза Мери посетили Свеенглески клуб и одгледали неколико мечева. Вимблдонски оци су од тада један део ложе на централном стадиону преуредили у Краљевски бокс.

Све до 2003. тенисери који су играли на главном терену морали су пре меча да се поклоне пред члановима краљевске породице, ако су ови били ту, али је то процедурално правило укинуто. Од тада се таква почаст указује само принцу од Велса и краљици.

Приликом прве посете Вимблдону предложено је да принц од Велса буде на челу Клуба и да додељује трофеје. На том месту је остао до 1910. када је постао краљ Џорџ Пети, али је с краљицом Мери уредно посећивао такмичење од 1919. до 1934. Иначе, прва из краљевске лозе која је посетила Вимблдон била је принцеза Стефани од Аустрије, 1885. Пратила је меч мушког дубла.

Чланови краљевске породице данас уручују трофеје победницима.