Kолективни уговор на поправном

Седница Социјално-економског савета, кроз чији филтер би требало да прође Нацрт закона о раду пре уласка у скупштинску процедуру, биће одржана тек пошто синдикални захтеви буду упаковани у правну форму,договорено је јуче на састанку са премијером Александром Вучићем. Проширено дејство колективног уговора, минули рад и плаћање рада по сменама – неке су од тема о којима ће представници синдиката и Министарства рада разговарати наредних дана.

– Дошли смо до тога да тражимо да нам помогну још неки министри око правне формулације како да задржимо проширено дејство колективног уговора, а да оно не производи последице у главама људи као да је то атомска бомба – рекао је после јучерашњег састанка Бранислав Чанак, председник Уједињених гранских синдиката (УГС) „Независност”.

Зоран Михајловић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, каже да је премијеру предочено да би било лоше укинути проширено дејство колективних уговора, јер би се тиме укинуло и колективно преговарање и социјални дијалог.

– Обавеза послодаваца је да преговарају, али они по сваку цену желе да укину могућност да се колективни уговор односи на целу једну привредну грану. Не знам зашто се плаше када министар рада ставља потпис на проширено дејство колективног уговора и ту не може да буде злоупотребе – додаје Михајловић.

Он признаје да код нас не постоји удружење послодаваца које је респектабилно у преговорима и које као у Немачкој, Француској и Италији може да окупи по 80 предузећа.

Бранислав Чанак је био нешто конкретнији и за агенцију Бета је рекао да је проширено дејство колективног уговора постало спорна тема због лошег тумачења Америчке привредне коморе, наводећи да не разуме да чланови тог удружења траже да се у Србији спроведе нешто што не постоји у њиховој држави.

„Позвали смо их на састанак да им објаснимо зашто је то што траже једнако укидању синдиката, нису одговорили. Њима је из неког разлога веома стало до тога. Бојим се да су ти разлози више политичке природе него што су радно-правне”, оценио је Чанак.

Са његовим мишљењем „да до сада нико није имао штете од проширеног дејства колективног уговора не слаже се Џо Лаутер, директор УСАИД пројекта за боље услове пословања. Уговоре којима би се обухватиле и фирме и запослени који уопште нису били укључени у преговарање о тим уговорима описује овако:

„То је као када би ваш комшија уговорио изградњу скупог базена у вашој згради, а ви били приморани да сносите трошкове”.

Лаутер истиче да проширено дејство колективних уговора није непозната пракса у Европи – 22 земље Старог континента то омогућавају (док у шест ово уопште није дозвољено). Али у Србији колективни уговор може да има проширено дејство чак и када су стране које су преговарале о њему заступале тек 15 одсто запослених у одређеној привредној грани (на пример, грађевинарству).

– Овај број је далеко испод најнижег прага у другим европским земљама, од којих све захтевају заступљеност најмање 50 одсто радника. И, као што фирме у Србији и потенцијални улагачи добро знају, једноставна процедура за проширење дејства колективног уговора у прошлости је често злоупотребљавана из политичких разлога, каже Лаутер подсећајући да је пре две године уочи избора министар рада проширио дејство колективних уговора у гранама попут металургије, хемијске индустрије, прехрамбене индустрије, дуванске индустрије и водопривреде, наводи Лаутер.

Он наглашава да се колективним уговором могу наметнути много строжи услови од оних које предвиђа Закон о раду. Уз то, овим се умањује и правна сигурност, јер послодавци не знају да ли ће министар искористити своје право да уреди бројне аспекте пословања који су од кључног значаја.